Možda zbog toga što je ovo prva knjiga Džilijen Flin koju sam ja čitala, ona mi je i njena najdraža, za sada. Obzirom da je generalno Iščezla omiljena, nisam od Mračnih mesta mnogo očekivala, ali! Kakva priča! Od početka, pa do samog kraja držala me je širom otvorenih očiju. Toliko dobro osmišljeni likovi, radnja, istine i laži, događaji... Vrlo je dinamična i mnogo je zanimljiva - ne dozvoljava da prestanete da čitate. Zaista je sjajna! I ne može se uporediti sa filmom. Po mom mišljenju, ekranizacija je prilično loša, dok je knjiga fenomenalna!

Roman prati dve vremenski odvojene radnje. Godine 1985. na maloj farmi u Kanzasu, porodica Dej, majka i dve male ćerke su izmasakrirane. Sedmogodišnja Libi Dej je jedina preživela zločin. Ona nije jasno videla ubicu, ali su njena svedočenja dovela do osude njenog petnaestogodišnjeg brata Bena, kao izvršioca ovog zločina. Paralelno teče i priča iz sadašnjosti, u kojoj Ben već više od dve decenije leži u zatvoru, a Libi Dej je izrasla u nesigurnu, asocijalnu osobu. Odrasla Libi Dej prima jednog dana poziv od misteriozne grupe ljudi. Tvrde da imaju informacije o ubistvu njene porodice, koje bacaju senku na Bena kao izvršioca tog zločina. Libi Dej sprovodi neku vrstu svoje lične istrage. Dolazi do šokantnih saznanja. Krug potencionalno novih sumnjivaca sve više se povećava. Što dublje kopa, strava postaje sve veća, a najbolnije od svega je to što Libi Dej iznova mora u sećanjima da proživljava taj užasni dan kad je čitava njena porodica pobijena, a ona žigosana posledicama nesreće.

Kakav skup likova, kakve situacije, kakva knjiga! Pročitao sam početak: „U meni postoji zloba stvarna kao organ...“ i odjednom moj puls polako ubrzava. Da, već nakon prve rečenice! Kojem piscu to još uspeva, ko još počinje knjigu na takav način, tražim pravu reč i pronalazim UVRNUTO. Znate kako jedna vrsta čitalaca voli lagano da prolazi pasuse, čita iz nekoliko puta? Nisam među njima, pročitao sam ovaj triler odjednom i neverovatno brzo. Svakim poglavljem ušunjavao sam se u glave Libi, Bena i Peti i mogu vam reći da tu sigurno nije najdivnije biti. Način na koji su opisani očaj i nemaština. Beda jedne porodice. Prosto da ne poverujete. Magično stvarno. Na pojedinim mestima (najmračnijim) treba vam i jak stomak. U trenutku sam se osetio i prazno. Isceđeno. Ali prezadovoljno i oduševljeno, bez teksta. Ovo je sam vrh planine sačinjene od fenomenalnih trilera. Krem. Sada želim samo jedno. To je sledeći roman Džilijen Flin. Jedva, jedva, jedva čekam.

Uh,dobar je.Lepo kaže Guardin,predivno,jezivo i sablasno. Dopada mi se redosled pisanja knjige. Svaka čast Đilijen,sada prelazim na "iščezlu" :)

Libi je kao dete pokušala da postupi ispravno ali je sve zajebala kada je optužila brata Bena da je uradio nešto što nije videla i za šta je mislila da nije sposoban, ali je želela da zadovolji odrasle koji su u to verovali. Ben je završio u zatvoru a ona je izrasla u sitnu, mrzovoljnu ženu koju muče noćni košmari, ima napade panike i nekontrolisanog besa, a voli i da ukrade poneku sitnicu. Postala je osoba bez budućnosti, para, porodice...Želela je da nastavi život, da ponovo veruje bratu. Zato je morala saznati i razumeti šta se tačno desilo tog ukletog dana kada je sve počelo i te noći koja je odnela deo njene porodice. Uz pomoć članova grupe koji su verovali u nevinost njenog brata, Libi je pokazala neverovatnu hrabrost i spretnost, smelo se suočila sa demonima prošlosti, usudila se da istraži sve mračne kutke sećanja i psihe, ponovo je prošla sve krugove krvavog užasa...Autorka polako gradi priču punu misterije, nejasnoća i dilema vodeći nas prema dirljivom raspletu. Prelepo!!!