Revolucionarni roman koji je promenio savremeni svet Četrdesetogodišnja Tuva Randers je bibliotekarka i samohrana majka. Volela bi da je prisnija sa kolegama, da ima više prijatelja, ali nekako su svi distancirani. Imala je ona ljubavnike, izvesnog B. i Karija, koji su je ostavili, ima i dva sina tinejdžera, lepe plavokose momke s kojima je izuzetno bliska, kojima je utočište, dok im je otac uzor. A onda na svoj četrdeseti rođendan Tuva ulazi u restoran da pojede biftek. Zna da ne bi trebalo, to je luksuz, a i zadnjica joj je sve veća, ali deca su kod oca ove nedelje i niko je ne čeka kod kuće. Tu upoznaje muškarca sa kojim zapleše, koji je povede svojoj kući i – siluje. Veže je, bičuje, siluje. Jer „žene uživaju u tome“. Tuva ne želi da ga prijavi policiji, pošla je s njim dobrovoljno – a i ko bi silovao tako običnu, neuglednu i nebitnu sredovečnu ženu? Još i ako bi se to pročulo, kakav bi tek onda bila uzor svojim sinovima? Zato Tuva odlučuje da se osveti: silovaće tog muškarca i predati se policiji. Iako se može čitati kao studija slučaja o osveti silovane žene, roman Muškarci se ne mogu silovati na kraju se preobražava u osudu patrijarhalnog društva. Priča o „konvencionalnoj“ Tuvi, koja se od samohrane majke pretvara u anđela osvete izazvala je žestoku debatu u skandinavskim zemljama nakon objavljivanja 1975. Nekada meta medijskog linča i javnog ispoljavanja mržnje, Merta Tikanen je danas prepoznata kao jedna od prvih spisateljica koje su dovele u pitanje podelu rodnih uloga u književnosti, a njen revolucionarni roman postao je književni klasik.