Roman u pravom stilu autora Nikolasa Sparksa. Ljubav Amande i Dosona prikazana pre i nakon nešto dužeg vremenskog perioda koji provode razdvojeni. Iako na prvi pogled su razlike u statusu, shvatanjima, načinu života ili čemu već ono što ih razdvaja, nisu baš toliko različiti i oni sami to shvataju. Tragični događaj nakon kog se ponovo susreću. Prikaz koliko je prava ljubav zaista vredna borbe i truda i koliko je i vreme samo po sebi na neki način neprijatelj. Tužni i srećni momenti koji čine svakodnevni život, dok se na neke od njih ni ne obraća pažnja a sa druge strane oni i te kako utiču na razvoj nečije ličnosti. ,,Ljudi uglavnom ne bi hteli ili mogli da žive kao on, ali nisu ga poznavali. Nisu znali ko je bio ni šta je uradio, a on je želeo da tako i ostane...Prvi put posle bezmalo dvadeset godina napokon će otići kući... To možda i jeste bio svet u kojem je odrastao, ali kao ni Orijentalu, nikad zapravo nije pripadao ni njima.\"

,,Nije mu trebalo mnogo. Nije ni želeo mnogo.\" Još jedna ljubavna priča majstora žanra, Nikola Sparksa. Ukoliko ste ljubitelji njegovih romana, verovatno će vam se dopasti i ovaj. Ponovo imamo najpre tinejdžersku ljubav. Zatim se osećanja Dosona i Amande obnavljaju godinama kasnije što je glavna tema. Knjiga koja izaziva buru emocija pri svakoj stranici, nikada ne znate šta će se sledeće desiti. Ima i elemenata misterije i drame. ,,A onda je neočekivano jednog toplog popodneva usred jula odgovorio na telefonski poziv i sve uspomene su oživele...Kad se okrenuo, opet nije ugledao ništa i opet se zapitao da li gubi razum.\"

Ovaj roman me je malo podsetio na cuvenu \'Beleznicu\' jer i ovde imamo ljubav iz tinejdzerskih dana koja nastavlja da zivi i dobija drugu sansu pri ponovnom susretu Amande i Dosona. \'Najbolje od mene\' nije samo sjajan ljubavni roman, vec je i dokaz da postoje ljudi koji su u stanju da stoicki podnose zivotne nevolje i da se izdignu iznad njih. To su ljudi koji znaju da kada postupaju po zakonima svoga srca tada zaista daju najbolje od sebe, a to je ono cime zasluzuju da deo njih nastavi da kuca cak i kada njih vise nema. Ovo je divna prica koja ce vas dovesti do suza.

Od Nikolasa Sparksa se ništa manje ne očekuje. Ako ste voleli bilo koji njegov roman - ovaj ćete obožavati. Ovo je jedna od onih priča koje dugo pamtite i čijim se stranicama često vraćate.

Nikolas Sparks uvek uspe da me ostavi zadivljenom i uplakanom, nezavisno od toga imaju li njegove priče srećan završetak ili ne, one svaki put odišu jednom vrstom neopisive, predivne topline koju osetim kada ih čitam. Bez sumnje, svaki od njegovih romana je učinio da se tako osećam, svaki smatram vrlo dirljivim i posebnim. Bez obzira na, za mene, predvidiv i malo neverovatan kraj ovog romana, to zaista nije uspelo da pokvari moj utisak i opet mi je zadat jak emotivni udarac. Ali, moram da priznam, navijala sam za srećan ovog puta, i on je takav i bio, ali samo za nekoga. Još uvek pamtim sve njegove ljubavne parove, Dosona i Amandu ću uvek imati u lepom sećanju, Dosona posebno, divan lik. Kao i sve prethodne, i ova priča je odlična i ne bi je trebalo prepustiti, pruža čaroban užitak, onakav kako samo ovaj pisac ume da probudi.