Nakon pomalo sumornog početka u kojem tek stare fotografije unose trag života, priča odjednom pokreće lavinu emocija i radost zbog glavnog lika koji živi slobodu da živi baš kako želi. Divna knjiga.

U dahu! Jednostavno napisano, onako kako i mislimo - nabacani segmenti u glavi, misli koje se stvaraju iz samo sebi poznatih razloga, zakljuci do kojih se zbog njih takvih dolazi. I na kraju, to smo mi: percepcija spoljnog sveta kroz samo nama poznate filtere. Slozila bih se sa piscem da te filtere obrazuju situacije, mesta, bica i snovi. Zelje mu dodju kao neka vrsta rezultata zakljucenog. <br />Knjiga mi je nova, zao mi je bilo da podvlacim ono sto je meni u tom trenutku bilo vazno. I sada mi je zao jer bi lepo cucnulo u nekom licnom Prirucniku. <br />S druge strane, necu je odmah citati drugi put, jer knjiga je ostavila na mene toliki utisak da bi mi bilo zalije da ga menjam radi licnog interesa. <br />Svaka preporuka za one koji se osecaju da su normalani ljudi.

Negde između onda i sad nešto je pošlo naopako, ali o tome dobijamo tek nagoveštaje. Ovaj tip i njegov pas žive sami u jednom stanu punom uspomena, a praznom. U nekom trenutku na vratima tog stana pojavljuje se policija zbog nekog krivičnog dela, a jedna Pravnica ovom tipu pritiče u pomoć. Dole na reci je jedan restoran koji čeka da ga ovaj tip pronađe, pa da priča može da se pokloni i počne. A priča je takva da može da ugreje. Stvarno. Istovremeno i sasvim obična i izuzetno retka.

Bravo za Lagunu! Fantastična knjiga, ovo treba što više ljudi da pročita! Sada će dobiti i novu publiku, a vredi da joj se i ranija publika vrati!