Knjiga je carobna, uzivala sam u svakoj reci. Sve pohvale, bravo za carobnu autorku Elif Safak!

\"Svi mi živimo i marljivo radimo pod istom nevidljivom nebeskom kupolom. Bogati i siromašni, muslimani i hrišćani, žene i muškarci, gospodari i robovi, sultani i čuvari slonova, neimari i šegrti...\"<br /><br />Predivna istorijska priča o veličanstvenom arhitekti i najvećem graditelju istoka Mimaru Sinanu. Ovo je priča o umetnosti, ljubavi i mudrosti. Priča o drevnom gradu na dva kontinenta - Istanbulu.<br /><br />Ovo je knjiga sa čijih stranica isijava životna mudrost. Neko reče da je Elif Šafak ženski Orhan Pamuk. Baš i jeste. Gospođo Šafak, ja sam oduševljena i pretplaćujem se doživotno na Vaše knjige.

\"Izgubljen među knjigama, našao je sebe\", to je meni omiljena rečenica ove priče koja nosi naziv Neimarov šegrt. Treba nastojati ostati jak i kad je najteže pa i za najhladnijih zimskih noći, kad bi se od velike hladnoće “molitve ledile u vazduhu, nikad ne stigavši do Boga”. Isto tako ne treba gubiti veru, treba znati da “snaga nečije vere ne zavisi od toga koliko je čvrsta I jaka, već od toga koliko je puta izgubiš, a ipak smogneš snage da je vratiš”. Svako za nečim valjda traga, nečemu verovatno teži u životu, svesno ili nesvesno, ali možemo li uopšte da znamo za čim, ako za ičim, tačno treba tragati? Niko, ili bar većina nas, ne zna odgovor na to pitanje, uzmimo primer lika iz ove knjige Džahana koji je shvatio da “ne čezne samo za srećom u životu.Čeznuo je I za istinom”.Međutim, šta je istina, da li je istina “kao leptir:leti sa cveta na cvet. Istina je delikatna” ili nešto potpuno drugačije, nije nam poznato, ali poznat je ishod čitanja ove knjige:kupovina i ostalih Elifinih dela.

Autorkina prozna raskoš i tananost, usitnjenost i minucioznost njenih uvida i opisa bogate, živopisne prošlosti tog pradrevnog grada Istanbula su izuzetni. Ona brižljivo, s ljubavlju, posvećenošću ilustruje svaki aspekt pulsirajuće, vibrantne istorije istanbulske celine i svih njenih stanovnika, pa tako prisustvujemo usponu i padu više sultana, posmatramo izgradnju dzamija, mostova i tako dalje. Ono što sam zapazio je da je legendarni, vanvremenski, epski arhitekta Sinan bio ne samo stvaralac moćnih i trajnih građevina, već i vrlo prinicljiv psiholog koji s lakoćom pronikne u nijanse ličnosti nekih od najmoćnijih silnika u carstvu, a to se posebno vidi u njegovom kratkom opisu karakteristika Lufti-paše. Ova iscrpna Dzahanova potraga za centrom univerzuma dovešće ga do uvida da taj centar nije ni na kakvom Istoku, a i ni na kakvom Zapadu, već samo tamo gde vlada ljubav i gde se ljubavi u potpunosti prepustiš i predaš. Svaka stranica jednostavno odiše literarnom punoćom.

Adnan Beća

Uživao sam u svakoj stranici, svakom redu, svakoj rečenici, svakoj reči, svakom slovu. Magična knjiga!