Već prvo poglavlje sadrži do detalja opisan gnusan zločin počinjen nad porodicom Jugović od strane njihovih nekadašnjih kumova, muslimanskih ustaša Osmanovića. Dok sam čitao doslovno nisam disao. Pred očima su krenule da se ređaju slike. Za trenutak sam sklopio oči, i kao da sam odlutao tamo, u to nevreme. Mogao sam da naslutim teror nasilja i straha koji se neprimetno uvlači u kosti; čujem vapaje ženske čeljadi, namirišem vonj krvi, dok me obuzima zadah smrti; osećam kako krvav sneg škripi pod mojim nogama... Te večeri sam doista i usnio crkvu u Jugovićima kako gori, i ponositog protu-Nićifora koji ne progovara ni reč.<br /><br />Roman je napisan u duhu izmirenja, a ne širenja verske i nacionalne mržnje. Opisan je sav besmisao rata, tragedija etničkih podela koje su nas bezmalo deceniju kasnije uvele u propast. Želim da verujem da će ovaj roman zaista pročitati ljudi koji će pravilno tumačiti njegovu poruku.

Сјајна књига, после ње, као наставак, препоручујем да прочитате \"Молитва\" (од истог аутора) која такође говори о страдању Срба крајишника за време НДХ.

Tek sada sam ga pročitala, ne znam zbog čega nisam to učinila ranije, valjda zato što sam gledala film. Ne volim da upoređujem, ali je za mene roman \"Nož\" mnogo bolji od Isusovih memoara, Ko je ubio Katarinu, Ruskog konzula...Kada je reč o Nožu, mrtva trka da li je bolji roman ili film. Posle čitanja knjige osećanje solidarnosti za svoj narod postaje mnogo veće, i automatski nekako svaki čitalac čini mi se postaje patriota i ima želju da neguje tradiciju i našu kulturu. Opisi stradanja se uvlače kroz svaku poru i emotivno zaista iskreno dotiču. Jedan od ciljeva u sledećoj godini koje ću postaviti biće da pročitam još knjiga Vuka Draškovića.

Ovo je dramatična i duboko bolna priča o srpskim žrtvama i o zverstvima koja su nezamisliva normalnom čoveku. Istovremeno to je i dirljiva priča o ljubavi jedne majke. Neke scene su toliko su strašne, a verno dočarane da mi se čini da će me pratiti do kraja života. Žao mi je što moj narod u svojoj istoriji pamti takve scene.

Bojan Jakšić

Ovo je jedan od najboljih romana Vuka Draškovića. On je sjajan pisac koji uspeva da dočara vreme koje je iza nas i da ispriča priču koja se zaista dogodila tokom Drugog svetskog rata. Dok sam je čitala zaista se nisam osećala dobro jer su scene nasilja opisane brutalno i ne preporučujem svima. Medjutim, drago mi je što sam je pročitala jer radi se o priči koja je uvek aktuelna na ovim prostorima i nažalost još dugo će biti.