Oduševio me je Selenić lepotom stila,kako zalazi u najskrivenije kutke duše svojih junaka i kako nam to prikazuje.Ovaj roman nam predstavlja dve kulture,dva mentaliteta prikazana kroz bračne partnere Stevana i Elizabete.Ovo je roman o krahu jedne porodice,o tri generacije Medaković,o nepomirljivim kulturološkim razlikama,netoleranciji,nerazumevanju, tvrdoglavosti,o nesnađenosti i nepripadanju,o političkim (ne)prilikama,o uplivu politike u sve sfere života.O patriotizmu. <br />Stevan,odrastao uz Nanku i uz epske pesme i kosovsku legendu,odlazi na studije u Englesku gde upoznaje Elizabetu i ženi se sa njom.Dobijaju sina Mihajla/Majka.Život i događaje vidimo kroz dve perspektive,iz Stevanove,koji je narator priče,kao i iz pisama koje Elizabeta piše svojoj drugarici.Po povratku kući Stevan,proširivši svoje vidike na studijama,vidi svu manjkavost svog naroda,ali je ne iskazuje reči jer je oženjen strankinjom i oseća potrebu da brani svoj narod.Najveću žrtvu kulturoloških razlika poneće Mihajlo.

Roman Slobodana Selenića „Očevi i ociˮ, objavljen 1985. godine, još od prvog čitanja, pre više od dve decenije, zauzeo je važno mesto u mom čitalačkom iskustvu.Ono što je Selenićevom romanu koji obuhvata događaje tokom dve decenije (od 1925. do 1845. godine) na mene ostavilo najsnažniji utisak jeste duboka iskorenjenost njegovih likova i sva gorčina poraza koji niko od njih nije mogao niti umeo da izbegne. Niko od njih, i oni koji su naratori, i oni čije stradanje sagledavamo iz ispovesti Stevana Medakovića ili čitajući pisma njegove supruge Elizabete, sa kojom ga je strast spojila tokom studiranja u njenoj rodnoj Engleskoj, ili njihove zajedničke poznanice Rahele, Jevrejke rođene u Srbiji i udate za Engleza, nije i ne može biti svoj na svome. Ako odu u svet, vođeni željom za znanjem ili ljubavlju, Selenićevi junaci se stide i plaše asimilacije koju doživljavaju kao izdaju vlastitog naroda, ali nigde nisu tako usamljeni i savladani nerazumavenjem kao među bližnjima.

Fantastična knjiga! <br />Uverljiva priča o srpskom mentalitetu, sukobu generacija i različitih kultura i jezika, porodičnim razmiricama i nerazumevanju, priča o čoveku, politici, ljubavi, roditeljstvu, životu i smrti.

Šta se desi kada na površinu dozovemo zabranjena sjećanja? Da li nam ona mogu dati potrebne odgovore i željeni smiraj? Da li svoj život i nakon dugog vremenskog perioda možemo posmatrati dovoljno objektivno? Da li ćemo i tada dobiti odgovor na pitanje &bdquo;Da li sam mogao da uradim nešto?&ldquo; ili &bdquo;Da li sam mogao da uradim više?&ldquo;.<br /> Stevan Medaković će nam, kako bi došao do ovih odgovora, ispričati svoju priču, otkriti svoja najskrivenija osjećanja, govoriti o onome što nije moglo biti rečeno ranije. Osim njegove ispovjesti data su nam pisma njegove supruge Elizabete, pa ćemo o njihovom odnosu, djetetu, politici, životu u Beogradu čitati iz dvije perspektive. Stevan će svoju priču započeti upravo od studija u Engleskoj i upoznavanja predivne zelenooke Elizabete. Oni će nas provesti kroz tragediju jedne porodice u ratnom Beogradu, suočavajući nas sa problemom politike i problemom Drugog. <br /> Mnogo divnih rečenica i sjajnih misli. Jednostavan stil, a toliko istina provučeno kroz priču. Genijalno!

Najbolji roman od Selenića, remek djelo