Kroz snažno vođenu priču i likove čija su osećanja kompleksna, Stanković se bavi temama otuđenosti, nostalgije i promena koje donosi susret s novim sredinama.<br /> U središtu romana je čovek koji preispituje sopstveno poreklo, sve što ga vezuje za rodno mesto, ali i sve što ga odvaja od njega. Autor kroz niz susreta, sećanja i refleksija istražuje ideju šta znači biti stranac, kako u svetu, tako i u sopstvenoj prošlosti. Stanković piše duboko i poetično, pružajući uvid u unutrašnji svet likova, dok balansira između tuge i nade, melanholije i humora. Kroz autentičan jezik i specifične opise, Stanković nas vodi kroz svetove koji su nam u isto vreme bliski i daleki, poznati i stranci. Odakle sam, bila više nisam poziva na razmišljanje o tome šta znači biti &bdquo;odnekud&ldquo; i kako se identitet menja kroz vreme, prostore i životna iskustva.<br /> <br />

Pažljiv i senzibilan posmatrač i slušalac života. Šteta, što nećemo više i duže uživati u njegovom doživljaju Portugala i ljudi.

Nije se lako snaći i opstati u Portugalu. Treba mnogo sreće i spretnosti. Mnogo ljudi dođe a malo ostane. Naš autor je uspeo da se prilagodi novom životu, uklopio se i iz svake njegove reči izbija ljubav prema Lisabonu, gradu u kome je izabrao da živi i radi, da piše i prevodi. Piše o prošlosti, ali i o običnim ljudima, domaćim i o onima koji su, poput njega, došli sa strane i ostali da tu žive, vole, pate jer više nisu mogli bez raskošne lepote tog grada. Došli su slučajno, zbog ljubavi, muzike ili radoznalosti i ostali jer su zavoleli taj grad lepote i svetlosti. Život se odvija na ulici, ljudi se lako upoznaju i zbliže, klima je prijatna, hrana dobra, zalazak sunca ostavlja bez daha a boja neba je posebna. Nema isticanja pojedinaca, svi se uklapaju u masu. Kroz grad se šetaju ljudi svih rasa i čuje se sto jezika što doprinosi osećaju pripadanja. A kad se čovek negde dobro oseća, ne smatra se strancem. Ili kako autor kaže – jedino je važno da živiš tamo gde se osećaš kod kuće. <br /><br />

Ne sećam se kada sam poslednji put toliko uživala u čitanju. Doslovno sam osećala potrebu da prigrlim ovu knjigu i da je nikada ne pustim, da joj se iznova vraćam. Neverovatno. Izmiču mi reči kojima bih je dovoljno preporučila.