Druga knjiga koju sam procitala od ovog pisca i utisak je jos bolji. Preporucujem vam ove lagane pricice sa Hitrou aerodroma kroz koji prolaze razni likovi sa svojim brigama i problemima koje nose od kuce ili vracaju kuci, zivot radnika koji se brinu da sve protice u najboljem redu, pilota, kontrolera. Veoma opustajuca i prijatna knjiga koja ce vam mozda u nekom trenutku izmaci tlo pod nogama, ali ne brinite jer ce vas podici u visine i vratiti na mesto, a da vi to i ne primetite.

Reči kojima počinje romantična komedija Ustvari ljubav, mogle bi stajati kao moto prve Parsosove zbirke priča.- Kad god sam neraspoložen zbog stanja u svetu, pomislim na izlaz na aerodromu Hitrou. Svi misle da živimo u svetu mržnje i pohlepe, ali ja se ne slažem s tim. Mislim da je ljubav svuda oko nas - kaže narator u tom filmu, posmatrajući užurbane ljude koji se grle, ispraćajući i dočekujući voljene. Jer , aerodrom i dešavanja na njemu predstavljali su ovoga puta veoma inspirativnu temu za autora veoma čitanih romana Čovek i dečak, Čovek i žena, Za moju malu, Prava porodica... Provodeći sedmicu na aerodromu Hitrou, Parsons je ispisao sedam različitih, međusobno isprepletanih priča o onome što putnicima najčešće ostaje nevidljivo. Iz svakodnevnog, uzbudljivog i dinamičnog života aerodroma kroz koji prolaze milioni ljudi putujući sa jednog kraja sveta na drugi, pisac izdvaja i u priču pretače neočekivane detalje, saznanja o ljudima nesvakidašnjih sudbina i zanimanja za koja i ne znamo da postoje dok posmatramo pramenje oblaka kroz prozor aviona. Dirljive, prožete humorom, ali i dubokom zapitanošću, priče naslovljene Odlasci, u stvari, najmanje pripovedaju o mestu kroz koje ljudi prolaze vodjeni svojim nadama, željama, poslovima i iluzijama, bežeći ili hitajući ka nekome ili nečemu. Ipak, Parsonsove priče i ovoga puta najbrže osvajaju čitaoce kada govore o ljudima - o onima koji odlaze, ali i onima koji su svakodnevno na aerodromu, a nikad se ne otisnu gore, visoko, u nebo. Dakle, sedam priča medju koricama ove zbirke očaravaju upravo onda kada govore o najdubljim ljudskim emocijama, neposredno, toplo i sa lakoćom koja je veoma prividna

Aerodrom-mesto koje nam daje osećaj povezanosti sa ostatkom sveta,mesto na kome vlada večiti metež aviona i ljudi,onih koji dolaze i onih koji odlaze i onih,uglavnom nevidljivih,koji se brinu za bezbednost putnika i letilica,mesto na kome se svakodnevno ponavlja neprekidni niz susreta,rastanaka,opraštanja,pozdravljanja...Pisac nam daje sliku aerodroma koju obično ne vidimo,sliku ljudi koji rade u "pozadini - a to su uglavnom avionski zavisnici koki se brinu o bezbednosti putnika i aviona,uvek spremni vatrogasci,čistači pista,perači prozora,imigracioni službenici,kontrolori letenja...svi na istom zadatku,a to je apsolutna bezbednost aerodroma...Jer "...ovo nije aerodrom.Ovo je katedrala sagrađena da izazove strahopoštovanje..."

Vrlo davno, jedna druga knjiga o "zivotu" aerodroma je bila bestseler. Izgleda da piloti, putnici, kontrolori, sluzbenici i ostali imaju sta da ispricaju. Knjiga je brza i laka za citanje. Price duhovite i tuzne tu i tamo, svaka sa neocekivanim obrtom na kraju. Govore o svakodnevnici Tajnog grada i njegovim ziteljima. Od putnika sa strahom od letenja do pilota koji uzivaju prizore nedostupne obicnim smrtnicima i mladih kontrolora koji cuvaju nebo sigurnim. Knjigu sam procitao u dahu, ne zbog broja stranica.