Priča o Elizabet Sidal, strastvenoj ženi koja je bila večno nadahnuće, san svakog umetnika i umetnica kojoj su osporavali pravo da stvara. „Hoćeš li uvek želeti da me crtaš, kao sad? Ili ću ti dosaditi?“ „Ti si moja muza. Bez tebe, u meni nema umetnosti.“ Njena koža je bela i sjajna, kosa kao zanosni oblak bakrenocrvene boje. Lizi Sidal ima devetnaest godina i predstavlja ideal viktorijanskog pojma lepote. Ona uči zanat u prodavnici šešira praveći elegantne kapice za imućnije devojke. Pod uticajem dveju žena „s pretenzijama“ – svoje poslodavke i rođene majke – ona pristaje da pozira slikaru Volteru Deverelu koji je upoznaje sa prijateljem Danteom Rosetijem. Očaran njenim izgledom ali i njenim umetničkim ambicijama, sasvim neuobičajenim za jednu švalju, Roseti je polako uvlači u raskošni svet salona i boemskih večeri. Lizi počinje da pozira nekima od najpoznatijih umetnika Prerafaelitskog bratstva. Džon Everet Milej je slika kao Šekspirovu Ofeliju, a Roseti je nebrojeno puta portretiše kao svoju voljenu Beatriče. Osećanja koja Roseti predstavlja na platnima uskoro će odjeknuti u burnoj aferi koju ima sa Lizi. Poneta virom tog sveta bez granica, a istovremeno okovana predrasudama svog doba, Lizi biva osuđena na dvostruki život, s jedne strane kao muza na pijedestalu umetnosti i stvaralac slika i pesama, a s druge kao „propala devojka“ koje će se porodica odreći. Dok Lizi pokušava da se izbori za svoj umetnički glas – kao slikarka i kao pesnikinja – izdaja, bolest i brojne nedaće nateraće je da se bori za svoje dostojanstvo. Niti ove neuobičajene ljubavne priče satkane su od živopisnih detalja, istorijskih ličnosti i komplikovanih društvenih odnosa. Rita Kameron daje glas jednoj od najuticajnijih, pa ipak gotovo potpuno zanemarenoj ličnosti fascinantnog perioda engleskog slikarstva – ženi čiju su lepotu svi obožavali.