„Opasne veze“ je roman koji se izdvaja zbog svoje otvorene provokativnosti, intriga, zbog nemilosrdih spletki dva glavna aktera, zbog, u vreme kada je nastao,do tada,neviđenog stila pisanja, slobodnijih izraza… Laklo je vešto ukopio pisma svih učesnika i tako kreirao umnu ljubavnu igru s igračkama od krvi i mesa u kojoj je od konačnog ishoda bio važniji put kojim se do njega dolazi i koji podrazumeva igrati se sa nečijim mislima i srcem, kao i manipulisati nečijim osećanjima. Laklo je sa izvanrednim poznavanjem i otvorenošću koja zaprepašćuje prikazao nemoralni život visokog francuskog društva svoga vremena. On je dao istovremeno socijalnu kritiku i tanane psihološke analize svojih aristokrata. U ovom romanu najpre primećujemo poseban pripovedni oblik u kojem nema pripovedača, već se radnja doznaje iz pisama koje likovi odnosno akteri ispričanih događaja šalju jedno drugom.Njegova analiza je nesentimentalna, stil plastičan, umetnički raznovrstan, psihološki precizan. Velika preporuka!

„Opasne veze“ su poput društvene mreže iz 18. veka – svi su međusobno povezani, ogovaranje je glavni hobi, a poruke kriju tajne koje bi mogle izazvati haos ako dospeju u pogrešne ruke. Markiza de Mertej i vikont de Valmon su neprikosnoveni majstori manipulacije svoje epohe: manipulišu emocijama, vode ljubavne ratove i usput dokazuju da je osvetoljubivost prava umetnost. Ovo nije samo roman o zavođenju – ovo je masterklas iz spletkarenja! Laklo nas vodi kroz dvorske intrige gde je svaki kompliment otrov s mašnom, a svaka zavera majstorski skovana. Čitajući ovu knjigu, smeškaćete se i bar jednom pomisliti: „Bogu hvala, pa nisam živela u to doba!“ Ali pazite – čitanje ovog klasika može u vama probuditi neodoljivu želju da nekoga oslovite s „Vaša milosti“ i počnete da pišete duga, dramatična pisma... ili da bar povučete par poteza u sopstvenoj igri intriga.

Kada su u pitanju filmske verzije Opasnih veza, koje se pominju u prikazu I. Đoković, namerno ili slučajno propušteno je da se pomene da je i Miloš Forman režirao film Opasne veze, takođe kao period-dramu, sa nekim manje poznatim glumcima... Stiven Frajers opredelio se za holivudska imena, Forman, ne. Moderne verzije sa mlađim američkim glumcima daleko su od originala. Pliće su, sexualno explicitnije, \"sirovije\".

Spektakularne spletke režirane od strane dvoje izuzetno dokonih aristokrata, puder, perike i dekolte je ono što vas očekuje u ovom romanu. Za razliku od ruskih romansijera Laklo na vrlo otvoren način prikazuje dešavanja u francuskom društvu XVIII veka. Ono sto je karakteristično za ovaj roman je poseban pripovedni oblik, gde nema pripovedača već se radnja doznaje iz pisma koje likovi šalju jedno drugom, što čitaocu omogućava da radnju prati iz ugla svakog lika ponaosob. U prepisci desetak pripadnika francuskog predrevolucijskog visokog društva ispripovedana je okrutna igra zavođenja i osvajanja koji su, čini se, jedini bitni i vredni truda i iznad svega pružaju nemerljivo zadovoljstvo glavnim pokretačima ove zabave. Laklo je vešto ukopio pisma svih učesnika i tako kreirao umnu ljubavnu igru s igračkama od krvi i mesa u kojoj je od konačnog ishoda bio važniji put kojim se do njega dolazi i koji podrazumeva igrati se sa nečijim mislima i srcem, kao i manipulisati nečijim osećanjima.

Knjiga je epistolarni roman veoma divno napisano, intrigantan i ostavlja bez daha. Licno nisam mogla da se zaustavim dok sam je citala. Knjigu preporucujem svima.