Определивши се за приче Мухарема Баздуља, Марка Видојковића, Михајла Пантића, Мирјане Ђурђевић, Рада Кузмановића, Миодрага Радичевића, Димитрија Војнова, Дејана Стојиљковића, Драгана Великића, Зорана Пеневског, Љубице Арсић, Нелета Карајлића, Владимира Кецмановића, придодавши им своје прозно остварење по коме је књига понела наслов, Вуле Журић нам је омогућио да у једним корицама ослушнемо четрнаест приповедачких гласова, који на самосвојне и препознатљиве начине проговарају о оном периоду када деца прелазе у свет одраслих, о оном добу које је Ћопић називао магарећим, а ми данас, оптерећени књишким знањем, говоримо о њему као адолесценцији и њеним изазовима. Иако ћемо неке приче пожелети да прочитамо још који пут, иако ћемо неке пожелети да заборавимо чим уздахнемо на њиховом завршетку, иако ћемо о неким јунацима мислити са нежношћу, док ћемо се згрозити због језика, начина размишљања и поступака других, ова књига ће нас уверити да је лет из самог себе најзахтевнији.

Nekoliko zanimljivih priča

Kada se prisetim ovog romana od Branka Copica kako je bilo lepo citati ga u osnovnoj,izviru mi razne emocije.PREORUKA

Sjajna ! Toliko razlicitih pisaca su nam docarali svoje detinjstvo, sa zaista primetnim uticajem Brankovog nacina pisanja. Iako su sve price iz perioda poslednjih tridesetak godina XX veka, u svakoj mozemo pronaci nesto iz svog zivota. Izuzetno pohvaljujem razvoj knjige, neke price gotovo preletis citanjem, jer im je dinamika radnje takva. Vrlo se brzo cita i apsolutno drzi paznju.