Ima nešto duboko i introspektivno u ovim Konjetijevim novelama, koje, od običnog života, prave čitavu paletu čudesnih prizora jednog čoveka. Onda palete više ljudi i njihovih sudbina ,isprepliće, u dobro poznatom mestu, podnožju Monte Roze, i dobijamo pravo umetničko delo satkano od delića emocija, sećanja, akcije i suštine života.<br /> Planinski život itekako je težak, jedinstven i nije za svakoga. Nije za ljude koji su navikli na komfor i večito sunce i plaže. Planina traži večitog melanholika, sličnog sebi, da ga prigrli i da se sa njime takmiči.<br /> Zato je i duh onih koji žive u ovim predelima, poseban, kompleksan, beskrajno intrigantan, ali čvrst i bezkompromisan.<br />

<br />\'\'Reka teče samo u jednom smeru\'\'.<br />Tako i naizgled običan život oko Fontana Frede, u podnožju Alpa.<br />No, život je u tolikim nijansama svog uzbudljivog putovanja i njegove simbolike, da ništa nije tako obično i ništa se ne ponavlja.<br />Ovo je priča o dva brata, predstavljena sa dva stabla koje otac sadi, da jedno raste jako i visoko ,a drugo svojom tvrdoglavošću ostane u njegovoj senci.<br />Koliko je samo duboka ljudska duša, kada pretrpi tolike nedaće i proživi tolike , naizgled proste, dane.<br />Sva trojica-otac i sinovi, razbacani na tri različita puta, a u jednom kazanu alkohola iz koga nikako nisu izašli.<br />Oca je odneo trzaj iz prošlosti, senka koja je okinula njegovu rešenost da je bilo dosta života. Sinovi su postali ono što je drveće simbolizovalo.<br />

Lepa knjiga, pravi sigurni klasik za preporuku. Posvećena kao svedočanstvo specifičnom alpskom planinskom svetu, montanjerosima, njihovom dijalektu i razmišljanju, tradicionalnom i teškom načinu života i uživanja u prirodi koji polako iščezavaju. Ispričano preko sudbina dvojice prijatelja i njihovog različitog porekla i destinacija.<br /><br />Za mladog pisca Konjeti nema praznog hoda. Rečenice su mu lucidne i estetične, čak i suptilne emocije su jasno i ranjivo opisane, inteligentne su mu opservacije unikatnih detalja u alpskoj prirodi.

Ako postoji naslov koji zaslužuje beskonačan broj pozitivnih zvezdica kao nagradu za emocije koje pruža za uzvrat,ovaj naslov u potpunosti to zaslužuje.<br /> Priroda je oduvek bila utočište,mirna luka, zagrljaj kada vapaje u sebi ne možete da umirite. Za čim vape članovi porodice Gvasti?Za narušenim mirom, unapređenjem odnosa, iluzijom sreće?Kada smo u prirodi,saznajemo istinu o sebi,drugima,tražimo neuhvatljivu nit sreće.Uvek je tu za nas taj iskreni,odani prijatelj. Dovoljan je pogled oko sebe.Na sjajan način pratimo prijateljstvo Bruna i Pjetra.Dva potpuno različita dečaka,kasnije muškarca.U ovom romanu saznajemo mnogo toga: kako je to tragati za sobom, tok odrastanja, života. Pogled sa vrha planine je dokaz da smo pronašli ono po šta smo pošli,razbili sve emocionalne i fizičke barijere,postali deo kolektiva,razvili duh zajednice. <br /> Brojni citati su me ostavili bez daha.Hiljadu karaktera je malo da vam prenesem sve utiske. Upustite se u Osam planina, saznajte šta kriju među stranicama.

Priča o čovekovoj povezanosti sa prirodom, njegovoj težnji da je bolje upozna, pokori i osvoji. Porodica Gvasti iz Milana svaki slobodan trenutak provodi u seocetu Grana na Alpima. Roditelji su ljubav prema planinama preneli na sina Pjetra koji je tu, na planini, upoznao vršnjaka Bruna. Dečaci u se zbližili, zajedno gazili po potocima, pretraživali napuštene kuće i istraživali divlje predele. To prijateljstvo, iskovano u mladosti, trajaće ceo život. Iako se nisu redovno viđali, uvek su se mogli osloniti na onog drugog u trenucima kad im pomoć zatreba. Život ih je odveo raznim putevima, Pjetro snima dokumentarce na Himalajima a Bruno ima porodicu, ali mu je planina važnija. Jer, planina nam ostavlja prostor i vreme za razmišljanje i traženje vlastite suštine. Svako od nas ima omiljenu visinu u planini, predeo koji liči na nas i gde se dobro osećamo. Radnja teče polako kao što se uz planinu penjemo polako, a to samo povećava užitak čitanja dok prelepi predeli promiču ispred naših očiju.<br />