Do 20%

Oteti Zapad ili Tragedija Srednje Evrope

Milan Kundera

Istorija / Publicistika / Filozofija

Oteti Zapad ili Tragedija Srednje Evrope

Milan Kundera

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(1 recenzija)Ostavi Komentar

O knjizi

Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima. U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima. Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture. Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Istorija, Publicistika, Filozofija

Format:13x20 cm

Broj strana:72

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:2. februar 2024.

ISBN:978-86-521-5115-8

Prevodilac:Mira Vuković

Komentari (1)

Prosečna Ocena

5.00

Vilo Kraš

20. 12. 2025.

Есеј Отети запад, коjeг је Милан Кундера објавио 1983, у егзилу, у Француској, отвара неколико занимљивих питања. Једно од њих је и повлачење Културе из јавног живота, и њено уступање места неком “невидљивом Богу” (Deus absconditus), ког је он можда и препознао а није га именовао што је недовољно, јер ако се боримо против нечег, требали би се борити за нешто, а то нешто, требало би именовати. И да ли је тај његов невидљиви Бог, то нешто за шта се борио он а и многи његови савременици. Ако јесте, онда је жалосно што га барем није именовао. Да ли је тај његов невидљиви Бог долар, све присутнији хедонизам, или потрошачко друштво, није рекао, као ни да ли је да ли је вечита борба између добра и зла (он то назива манихеизмом) боља од жабокречине коју су на европску сцену донели Coca Cola, генетски модификовано воће и поврће, и брза храна у оличена McDonald’s -у.<br />Прочитао сам неколико Кундериних књига, и сходно томе, мисим да је једини његов квалитет би тај што је био дисидент.

Prikazi (5)

4. 9. 2024.

Prikaz knjige „Oteti Zapad“: Relevantni Kundera

16. 4. 2024.

Prikaz knjige „Oteti Zapad“: Nesporna dalekovidost

1. 3. 2024.

5 književnih preporuka: Šta smo čitali u februaru 2024. godine

6. 2. 2024.

Milan Kundera, „Oteti Zapad“ i mit o Srednjoj Evropi: Kultura, politika ili meteorologija

1. 2. 2024.

„Oteti Zapad ili Tragedija Srednje Evrope“ Milana Kundere u prodaji od 2. februara

Do 20%

Cena:

399,00RSD

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Slika 0 - Oteti Zapad ili Tragedija Srednje Evrope

Milan Kundera

Milan Kundera (1929–2023) rođen je u Brnu. U rodnom gradu je 1948. godine maturirao, a zatim upisao Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu. Završio je nekoliko semestara, prekinuo studije, ali ostao uvek vezan za filozofsku literaturu. Studirao je muzičku kompoziciju kod poznatog profesora Vaclava Kaprala. I sam je u mladosti komponovao. To će iskustvo značajno uticati i na kompoziciju njegovih romana. Kundera 1958. godine završava Filmsku akademiju – i kod nas poznatu FAMU, na kojoj su studirali mnogi naši filmski reditelji i umetnici. Na FAMU je Kundera kao asistent i docent predavao svetsku književnost. Kao pisac i intelektualac angažovao se u širokom pokretu čeških i slovačkih intelektualaca, poznatom pod nazivom Praško proleće. Veliki odjek je doživelo njegovo istupanje na Kongresu čehoslovačkih pisaca 1967. godine. Bio je istaknuti saradnik, zajedno sa kod nas dobro poznatim filozofom Karelom Kosikom, slavnih praških Literarnih novina. Posle gušenja Praškog proleća i okupacije Čehoslovačke 21. avgusta 1968. godine Kundera je u svojoj domovini bio nepostojeća ličnost. Samo su dve njegove knjige – roman Šala i zbirka pripovedaka Smešne ljubavi – ugledale svetlo dana u Čehoslovačkoj do 1970, kada su bile povučene iz knjižara i biblioteka. Godine 1975. Kundera prihvata poziv francuskih intelektualaca koji su ga podržavali da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera će biti zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani biće u toku tih dvadeset godina objavljivani na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Biće prevođene širom sveta u velikim tiražima. Pisac slavan u čitavom svetu bio je u isto vreme zabranjen i prećutan u svojoj domovini. U toku tih dugih dvadeset godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu „disident“ koju mu novinari nastoje prišiti. Svakako da je u njegovom slučaju „kulturna asimilacija“ bila značajan deo i njegove književne poetike. Na češkom jeziku objavio je romane: Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i Besmrtnost (1990); zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971). Na francuskom jeziku objavio je romane: Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznačajnosti (2013); kao i knjige eseja: Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).

Više o Autoru