Pravi Pakao od romana. Već od prvih stranica postaje jasno da je glavni junak u ovoj knjizi zapravo jezik. Priča je sirova i surova, ali je jezik zadivljujuć. Junaci koji se kreću stranicama ove knjige i imaju svoje ime iščašeni su, isfrustrirani i patološki obojeni. Tabašević kao da je jezikom i likovima želeo da ukaže na poremećenost i fragmentiranost sveta u kojem živimo. Šteta što svi delovi ovog teksta nisu dovoljno ujednačeni, pa pred kraj osećamo posustalost u naraciji. U svakom slučaju, mladi glas koji obećava.

Ovo je vrhunska proza jednog od najdarovitijih pisaca na srpskom jeziku u poslednje tri decenije. Prava, tzv. visoka književnost, po mnogo čemu ravna književnosti jednog Viktora Peljevina ili Jerofejeva. Vladimir Tabašević je, definitivno, pisac zapanjujuće moći izražavanja, autor koji se s lakoćom igra s konvencijama, zreo, dovršen, totalni pisac čiji se inventivni iskoraci u srpskoj literaturi mogu porediti sa iskoracima koje je dalekih šestdesetih pravio Danilo Kiš. Od prvog susreta sa velikim Pekićem, početkom devedesetih, nisam osetio ovakav poetički pogodak i oduševljenje. Konačno se pojavio Pisac, pravi pisac u gomili feljtonista. Red je da ga pozdravimo. Uz jednu malu napomenu: Oni koji Vuka Draškovića, Bulića i slične smatraju dobrim piscima nikako ne treba da u ruke uzimaju Vladimira Tabaševića.

Dao sam šansu, imao veliku želju da pročitam, ali je ovo veoma loše, nečitljivo i pretenciozno napisano. Preporučujem da ne gubite vreme.

U podnaslovu autor kaže da je ovo roman o ljubavi, istoriji i drugim nesporazumima. <br />Ovaj roman je totalna ironija gde pažljivo morate pročitati svaku reč i shvatiti željeni smisao, počevši od samog naslova.<br />Jako mnogo likova od kojih je glavni mladi pisac Emil ili Mile. Svi su ili nesrećno zaljubljeni, imaju neostvarene ljubavi, neiskreno se ponašaju u ljubavnim odnosima, pate ili povređuju. Čak i poštar zadržava poštu i ne isporučuje sve na vreme. <br />Čita se brzo i lako. Iako je sve na trenutke mnogo zapetljano, ne gubi se nit, a ono što me je uplašilo je što je suština potpuno istinita, što se do kraja mnogo toga raspetljalo, ali se nije pojavio srećan ljubavni par ili dete sa oba zadovoljna roditelja, bilo kakav tračak svetlosti... To bi svakako i umnogome umanjilo vrednost ovog savršenog romana i napravilo od njega samo ljubavni roman sa srećnim krajem. <br />Književnost ne bi trebalo nikada da gaji iluzije iako to zastrašujuće zvuči.<br /><br />

Draško Sikimić

Fama oko price i autora, ogromna. Na kraju samar, pa razocarenje nakon 2/3 procitanog.