Svaka bolest ima svoj početak, okidač je u nekom događaju. Pacijent mora da nauči kako da se nosi sa tim što se dogodilo i odvelo ga u bolest. A bolest je čudna, u psihi, briše ili prepravlja sećanja. Psiholozi vode pacijente na putovanje, ponovno otkrivanje zaboravljenog. Može se desiti da se novo viđenje sebe ne poklapa sa ličnošću koja se pamti pa se javlja strah od budućnosti. Pacijenti treba da se vrate u svet u kome će se dobro osećati. A bolest ih iz sadašnjosti vodi u prošlost pa ponovo u sadašnjost i tako se život pretvara u košmar. Terapija može na neko vreme da pobedi bolest, deo sećanja se može povratiti, ali i sama bolest se može vratiti. Tako pacijent živi u začaranom krugu – bolestan, izlečen pa ponovo bolestan. Teško je kad se razdvoji um od tela, od stvarnosti, kad se pojave dve strane jedne ličnosti, teško je kad se ljudi oštećenog sećanja opiru lečenju. Bolest je njihov život, a doktorima posao…Autor je dotakao osetljivu temu i odlično je obradio.

Put između svesnog i podsvesnog, jave i izmaštanog, težak je, varljiv, maglovit lavirint koji krije jedinu i pravu istinu - ko smo mi zaista. <br /> Branko Čanković i ovoga puta ne ostavlja čitaoce ravnodušnim. Iako bira teške teme, s lakoćom kojom ih pripoveda, vodi vas do kraja priče da vam ni ne pada na pamet da odustanete od čitanja... Shvatite koliko vas je opčinio tek na kraju, kada Vasin osmeh izmami isti i vama. Preporuka!

Ne pamtim kada sam ovoliko uživao u nekoj knjizi.