On je Oliver Radman. Polovina čoveka, matoro džangrizalo zavisno od brojeva čija je životna priča puko trajanje. I ove 2015. godine Oliver sa nervozom čeka 15. maj, svoj 50. rođendan. Rođen kao blizanac, ali živi kao jedinac poslednjih 26 godina. Njegove sestre bliznakinje Elene, nema već dugo, predugo, a on se sa tom činjenicom još uvek nije pomirio i svaki dan ona mu je u mislima. Ovaj knjigovođa, usamljenik bez prijatelja, odlučio je u spomen na sestru, da taj dan, ostane budan svih 24 sata i popuši 50 cigareta. Banalan zadatak kao što je i njegov život, ali za njega važan i bitan. Za njega je taj dan, tih 24 sata, dugo i mučno razdoblje, prepuno tegobnih uspomena, ali i razmišljanja o uzaludnosti vlastitog propuštenog života. Taj dan on će se potruditi malo više, mrvicu više kako bi se izdigao iz kolotečine koju živi. U tom jednom danu kod njega se zapravo neće promeniti ništa, a kod preostala tri junaka ovog romana menja se apsolutno sve. Morate pročitati da biste saznali!
Oliver Radman ima jedan cilj tog dana, njegovog i njenog rođendana; da ispuši pedeset cigareta u njenu čast i da sve opuške uskladišti u kutijicu kako bi imao brojčani dokaz, jer jedino na šta se, od kada ga je ona pre 26 godina zauvek napustila, može osloniti su brojke. Nsvojoj ruti tog dana nije usamljen, društvo mu u podjednakoj meri prave i tuga i krivica, ali nije usamljen ni zbog toga što nije jedini koji te noći ne spava. Kako ovo ne bi bila samo priča o usamljenom računovođi koji je pre mnogo godina izgubio sestru bliznakinju, Marina Vujčić će nas upoznati sa još tri osobe: Viktorom, Magdalenom i Gretom. Na koji način će Oliverova noćna šetnja uticati na živote preostala tri junaka otkrivamo svakom pročitanom stranicom ovog jedinstvenog romana. Marina Vujčić ima neku sposobnost da svojim rečima slika slike koje se ne zadržavaju na stranicama, one izlaze iz njih i plešu čitaocu pred očima. A tek ono što se nazire između redova…
\"Pedeset cigareta za Elenu\" je pronicljiva i saosećajna knjiga. Marina Vujčić zaronila je duboko u svoje likove, u te male velike ljude iz kojih tako strastveno crpi inspiraciju i napisala predivan i emotivan roman. Ovo je roman koji veliča najveću od svih ljubavi, onu koju darujemo sami sebi. Nakon što sam pročitao ovu knjigu jedino što sam želeo je da egzistiram sa svojim mislima u tišini. Želeo sam da nisam došao do kraja i da mogu da uživam u neznanju i iščekivanju koje donosi svaki novi sat u ovoj knjizi. Ovo je onaj tip knjige koji se čita predano, bez stajanja, u jednom dahu. Malo se začudiš, povremeno naježiš, malo se prepoznaš i malo protrneš. Marina Vujčić ima neku nesvakidašnju sposobnost da svojim rečima oblikuje slike koje se ne zadržavaju na stranicama, već slobodno lutaju sa nama i oko nas i neverovatnu umešost da mnogo toga sakrije između redova…
Izuzetno dobro osmišljena i oblikovana priča i odlično izgrađeni likovi u knjizi doprinose utisku da je ovo knjiga koja lako može pronaći put do širokog spektra različitih čitalaca. Stil i tema su se lepo prepreli i nadogradili jedno drugo, stvarajući divne rečenice kojima sam se iznova vraćala. Ako bih trebala ograničiti ovu knjigu na jednu temu onda bih rekla da je ovo knjiga o unutrašnjim kavezima i to onima koje sami sebi namećemo. Ti kavezi su, zapravo, jedna vrlo kompleksna tema. Ti kavezi koji ograničavaju nisu klasični, spoljašnji, nego unutrašnji. Samo naši. Nosimo ih negde duboko u sebi, borimo se sa njima i pokušavamo da se oslobodimo. Oliver kao da ne želi da se oslobodi Eleninog kaveza, on je jednostavno deo njega. To posebno uočavamo u rečenici “Meni dajte njezino srce, a ženi koja ga nosi moje.”
Naslov donekle najavljuje priču romana, ali ne i temu. Istina je da će glavni junak, Oliver Radman ispuniti dato obećanje i toga dana popušiti 50 cigareta kao uspomenu na svoju sestru bliznakinju koja nije dočekala ovaj njihov 50. rođendan, i na taj način simbolično će oduvati 50 svećica na rođendanskoj torti koje ni ovaj put, kao ni poslednjih 26. godina neće biti. Oliver u ponoć kreće u dvadesetčetvoročasovnu šetnju koja će znatno uticati na živote troje slučajnih prolaznika čiji bi dan bio sasvim drugačiji da se nisu našli na Oliverovom putu. I to je zapravo i tema ovog romana koji u suštini ispituje "efekt leptira", kada malena odstupanja od rutine u životu pokretača promena iz temelja menjaju živote drugih ljudi, a da pokretač tih promena to i ne zna, jer taj isti pokretač koji je i glavni junak, za sebe veruje da je potpuno beskoristan i da je proizvodnja opušaka jedina uloga koja mu je namenjena za taj dan.
