Pišem kao majka sedmogodišnjeg sina, prvaka, koji je uzeo knjigu iz školske biblioteke i čitao dok je bio u školi.Dete kaže da je knjiga jako zanimljiva i da nije mogao da prestane sa čitanjem.Na njega je knjiga ostavila jak utisak a ja sam prezadovoljna što se upoznao sa knjigama Stojković Gradimira na tako ranom uzrastu.

Aleksandar ide u četvrti razred, i na njegovu veliku žalost većinu odeljenja čine devojčice kojima je fora da se zaljubljuju. Užas :) A onda stiže nova učenica koja će sedeti sa njim u klupi. Simpatična i topla priča o odrastanju, drugarstvu i ljubavi.

Mnogo me je obradovao ovaj roman, iako sam davno prerasla knjige za osnovce. Ipak, nisam odolela i kupila sam ga, pročitala za dva sata i poželela da opet imam deset godina. I tada bi mi se ova knjiga svidela, kao i sad. Toliko nevinosti, naivnosti, lepote je u ovoj knjižici o četvrtacima koji otkrivaju prve ljubavi i drugarstava kojih će se sećati celog života.

Stojković je majstor pričanja. On dobro shvata svet odrastanja. O tom svetu piše bez cifranja, lako, jednostavno, sa blagim humorom, ali i toplo i neopterećeno. Zapleti su izazovni, ali ne deluju ni nategnuto ni izmišljeno, iako su često na granici verovatnog. Njegovi junaci su naši dečaci i devojčice, grupe koje su se formirale u ulici, zgradi, parkiću, razredu. Da bi sve bilo realnije ove grupe sadrže i štrebere, odnosno štreberke, mamine maze, male razbojnike, one koji sporije shvataju, povučene i hiperaktivne, vođe i vođene. U takvim sredinama i najobičnija svakodnevica deluje kao pustolovina, pogotovo kada je obradi majstor pisane reči kakav je Stojković.<br /> <br /> Peta devojčica je i topla i tužna i vesela priča. Sve to zajedno može da priredi samo pravi majstor kao Gradimir. Vredi čitati: zbog topline, lepog humora, laganog stila, zanimljivog zapleta. Uostalom, od čitanja se raste.