Вероватно знате ону нашу народну приповетку Све, све, али занат. Занат затреба и краљевима да се имају од чега издржавати кад пригусти, а краљевство Дјелибеба има плодну обалу густо начичкану пирамидама, што у преводу значи да је у дуговима до гуше. Зато краљ шаље сина свога на занат, да заради да отплати дугове. А коме ће еснафу припадати одговарајући занат, ако не еснафу убица. И чиста је случајност што је краљ умро баш кад је краљевић Тепик положио завршни испит. Још само да је пре смрти објаснио да не жели да му граде пирамиду. Сада га нико не чује, мада га ни за живота нису слушали, јер он, краљ, чини да сунце изађе, а где је сунце ту је и сенка, а зна се добро да државом не влада краљ, већ човек из сенке.<br />Овакву причу може да осмисли и састави само невероватно Тери Прачет.

Marko Herćan

Hvala Laguni na ponovnom štampanju ove knjige. Idemo dalje, ima ih još dosta.

Meni nije jasno kako ova knjiga nije rasprodata! Fantastično... Način na koji Pračet predstavlja nefunkcionalnost slepe odanosti tradiciji i običajima je neverovatan, istovremeno i duhovito i uspe da iznervira. :D

Ovo je slika društva koje dopusti sebi da njegova prošlost postane njegova budućnost. Pračet u najboljem izdanju.