Do 20%

Plodovi gneva

Džon Stajnbek

Drama / Nagrađene knjige

Plodovi gneva

Džon Stajnbek

5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5

(8 recenzija)Ostavi Komentar

O knjizi

Dobitnik Nobelove nagrade. Prekretnica u američkoj književnosti, Stajnbekovo kapitalno delo ovenčano Pulicerovom nagradom. Ljudi dolaze sa mrežama da skupljaju krompir u reci, i straže ih zaustavljaju; dolaze u štropotavim kolima da uzmu bačene pomorandže, no one su polivene kerozinom. I ljudi stoje nepomično i posmatraju krompir kako pliva, slušaju ciku prasadi koju ubijaju, posmatraju kako brda pomorandži postaju trulo blato; i u očima ljudi je nemoć; i u očima gladnih raste gnev. U dušama ljudi plodovi gneva postaju puni i teški, postaju zreli za berbu. Amerika tridesetih godina XX veka. Nakon katastrofalnih peščanih oluja i suša koje su im uništile useve, farmeri iz Oklahome i susednih država proterani su sa zemlje i pušteni da lutaju drumovima u potrazi za poslom. Među njima je i porodica Džoud, koja se sa ostalima zaputila u plodne doline Kalifornije pokušavajući da nađe mesto pod suncem. U Kaliforniji, međutim, pridošlicama je jednako teško: posla nema, kada ga i ima, nadnice su bedne, a došljaci su sve samo ne dobrodošli... Ovaj roman velikog američkog književnika odmah po objavljivanju uzburkao je javnost i čak razbesneo deo publike zbog opisa ruralne sirotinje, te bio zabranjen u raznim delovima SAD, uključujući Kanzas i Kaliforniju. S druge strane, privukao je ogromnu pažnju i postao jedna od najčitanijih knjiga XX veka, knjiga koja i danas ima uticaja jer se svet nije mnogo promenio. „Stajnbekov radikalan glas protesta čuće se sve dok ima onih koji sanjaju o slobodnom društvu dostojnom čoveka.“ Robert De Mot

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Drama, Nagrađene knjige

Format:13x20 cm

Broj strana:592

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:14. jul 2015.

ISBN:978-86-521-1813-7

Prevodilac:Jovan Popović, Radoš Novaković

Komentari (8)

Prosečna Ocena

5.00

20. 12. 2025.

Narandžasti letak, samo je metafora, vizija bolje budućnosti, koji poput čarolije pokreće migracije, a živote porodice i pojedinaca okreće naglavačke. Nepopravljivi optimizam, naivnim ljudima doneće samo patnju, dok će se nerazumevanje okrutnog sveta, između njihove bedne sadašnjosti i budućnosti za kojom tragaju,isprečiti poput zida. Bile to migracije za vreme velike depresije ili današnje seobe, motiv je isti, a paralela očigledna. Stajnbek tka priču sa čijim se likovima saživete, osetite što i oni, vozeći se nepoznatim putem, na čijem kraju je možda veliko ništa. Pa ipak, samo oni kojima je ognjište otrgnuto, ovu priču doživeće onako surovom kakva zaista jeste. Kada bismo pre no što se uplašimo nepoznatih, gladnih i odbačenih, iste upoznali, mesto odbojnosti pokazali solidarnost, bili manje JA a više MI, plodovi gneva bili bi samo fikcija, a ne gorka realnost. Opomena je svima, da pokažu čovečnost, jer disfunkicionalni sistem ne bira i kao zao čas može pokucati na bilo čija vrata.

20. 12. 2025.

Potresan roman.Socijalna tema o ekonomskoj krizi i potrazi za boljim zivotom dostojnim coveka.Nemastina,nepravda i borba jedne porodice da prezivi.Odlicno.Klasik.

20. 12. 2025.

(3) Nadam se da će nas „Laguna” u bliskoj budućnosti obradovati novim prevodima Džona Stajnbeka. Do tada pročitajte ovaj bezvremeni klasik, potom pogledajte istoimeni film. Takođe, nemojte zaboraviti ostale naslove ovog dobitnika Nobelove i Pulicerove nagrade.

20. 12. 2025.

(2) ... „slom nikada neće doći sve dok strah bude mogao da se pretvori u gnev” (str. 559). Poneti snagom ovog dragulja svetske književnosti holivudski producent Deril F. Zanuk (Darryl F. Zanuck) i slavni režiser Džon Ford (John Ford) umešno su 1940. godine pretočili njegove redove u pokretne slike, premda uz cenzuru jer se pojedina zbivanja, poput kontroverznog svršetka, nisu mogla prikazati na velikom platnu. Uloga mladog Toma Džouda (Tom Joad) jedna je od prvih velikih izvedbi Henrija Fonde (Henry Fonda). Za ulogu mati Džoud glumica Džejn Darvel (Jane Darwell) nagrađena je nagradom Akademije filmskih umetnosti i nauka (Academy of Motion Picture Arts and Sciences) za najbolju glumicu u sporednoj ulozi. Debata o preispitivanju programa lektire u našem obrazovnom sistemu traje već godinama. Smatram da se uzvišeno delo poput „Plodova gneva” mora naći među naslovima koje naši srednjoškolci moraju pročitati.

20. 12. 2025.

(1) U „Plodovima gneva” velikan svetske književnosti Džon Stajnbek iznosi duboko potresnu kritiku društveno-političkih prilika u Sjedinjenim Američkim Državama tridesetih godina minulog veka. Postavši saputnici porodice Džoud (Joad) na mučnom putovanju od Oklahome do Kalifornije, „Obećane zemlje” u kojoj je „voće na sve strane, a ljudi žive gde je najlepše, po malim belim kućama sred pomorandžinih stabala” (str. 123), delimo njihov (zli) usud, njihovu bol. Uprkos mestu i vremenu radnje univerzalne teme poput napuštanja doma, razdvajanja porodice i (srušenog sna) o boljem životu u tuđini pozivaju nas da se iznova vratimo Stajnbekovoj odi nesrećnima i obespravljenima; posebno u vremenu kome svedočimo, vremenu neravnopravne podele društvenog bogatstva i velikih migracija iz ratom razorenih zemalja. Ipak pesimizam i očajanje ne prevladavaju jer se kroz olujne oblake neba Džoudovih prelamaju zraci svetlosti - solidarnosti i istrajnosti u borbi za bolje sutra jer ...

Prikazi (2)

11. 9. 2018.

Roman Džona Stajnbeka „Plodovi gneva“ nabijen je besom i sažaljenjem

25. 6. 2018.

„Plodovi gneva“ 80 godina kasnije: Stajnbekova istina odjekuje i dalje

Do 20%

Cena:

1.499,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Džon Stajnbek

Džon Stajnbek (Salinas, Kalifornijа, SAD, 1902 – Njujork, 1968), odrastao je u plodnoj zemljoradničkoj dolini nedaleko od pacifičke obale. U toj dolini, kao i na obali, biće smeštena radnja nekih od njegovih najboljih književnih dela. Godine 1919. odlazi na Univerzitet Stanford, gde neredovno pohađa nastavu književnosti i kreativnog pisanja sve do 1925. godine, kada prekida studije. Tokom nekoliko narednih godina zarađuje za život kao radnik i novinar u Njujorku, a potom kao čuvar imanja na jezeru Taho, sve vreme radeći na svom prvom romanu Zlatni pehar (Cup of Gold, 1929). Pošto se oženio i preselio na Pacifik Grouv, objavio je dva kalifornijska romana: Rajski pašnjaci (Pastures of Heaven, 1932) i Zemlji i nebu (To a God Unknown, 1933), a istovremeno se posvetio pisanju kratkih priča koje su kasnije sabrane u knjizi Duga Dolina (The Long Valley, 1938). Popularnost i finansijska sigurnost došle su tek sa Kvartom Tortilja (Tortilla Flat, 1932), zbirkom priča o monterejskim paisanosima. Neprestano eksperimentišući tokom svoje književne karijere, Stajnbek je često pravio zaokrete. Kalifornijska radnička klasa je u fokusu tri moćna romana iz poznih tridesetih godina dvadesetog veka: Neizvesna bitka (In Dubious Battle, 1936), O miševima i ljudima (Of Mice and Men, 1937) te, po mišljenju mnogih, njegovo najbolje delo Plodovi gneva (The Grapes of Wrath, 1939). Početkom četrdesetih, sa scenariom za Zaboravljeno selo (The Forgotten Village, 1941), Stajnbek je postao filmski stvaralac, a sa Kortesovim morem (Sea of Cortez, 1941) ozbiljan izučavalac biologije mora. U ratu je svoj doprinos dao napisavši Bombe su bačene (Bombs Away, 1942) i kontroverznu novelu-dramu Mesec je zašao (The Moon is Down, 1942). Gužva u fabrici (Cannery Row, 1945), Zalutali autobus (The Wayward Bus, 1947), Biser (The Pearl, 1947), Ruski dnevnik (A Russian Journal, 1948), još jedna eksperimentalna drama – Vatrena svetlost (Burning Bright, 1950) i Zapisi sa Kortesovog mora (The Log from the Sea of Cortez, 1951) prethodili su objavljivanju monumentalnog romana Istočno od raja (1952), ambiciozne sage o dolini Salinas i hronici piščeve porodice. Poslednje decenije svog života proveo je u Njujorku i Sag Harboru sa svojom trećom ženom, sa kojom je proputovao svet. Među značajnim njegovim poznijim delima su Slatki četvrtak (Sweet Thursday, 1954), Kratka vladavina Pipina Četvrtog (Short Reign of Pippin IV: A Fabrication, 1957), Bio jednom jedan rat (Once There Was a War, 1958), Zima našeg nezadovoljstva (The Winter of Our Discontent, 1961), Putovanja sa Čarlijem u potrazi za Amerikom (Travels with Charley in Search of America, 1962), Amerika i Amerikanci (America and Americans, 1966) i posthumno objavljeni Dnevnik o romanu Istočno od raja: pisma ( Journal of a Novel: The East of Eden Letters, 1969), Viva Zapata! (1974), Kralj Artur: Legende o kralju engleskom i vitezima okruglog stola (The Acts of King Arthur and His Noble Knights, 1976) i Radni dani: Dnevnici o Plodovima gneva (Working Days: The Journals of The Grapes of Wrath, 1989). Umro je 1968, šest godina pošto je dobio Nobelovu nagradu za književnost (1962).

Više o Autoru