&quot;Rekli su da moram umreti. Rekli su da sam ukrala čoveku dah, pa sad oni moraju da ukradu moj.&quot; Da li vam se nekad desilo da vas neka knjiga ščepa još na samom početku i da radoznalost i zaintrigiranost ne jenjava dok ne dođete do samog kraja. Meni se to desilo sa ovom knjigom. <br /> Agnes je osuđena na smrt zbog saučesništva u svirepom dvostrukom ubistvu. To joj se pripisuje u krivicu. Da li je to istina? Sud donosi odluku da bude poslata na farmu sreskog službenika, gde će saćekati datum određen za pogubljenje. Dok čeka izvršenje kazne, Agnes započinje svoju priču, počev od svog najranijeg detinjstva gde paralelno dobijamo uvid u život seljaka i sluge u Islandu tokom 18. veka.Tema knjige je teška, čitala sam je polako, baš zbog onog osećaja knedle u grlu s kojim sam se borila tokom čitanja. U tom periodu su predrasude bile mnogo jače. Ono što drugi misle o tebi, određuje ko si. Ali morate priznati da i danas ima dosta predrasuda, pitanje je da li ćete biti neko ko se vodi predrasudama?

Knjiga koja je na mene ostavila snazan utisak,da sam o njoj razmisljala jos 3 dana posle :) za svaku preporuku cita se u jednom dahu..

Sluđuje iščekivanje kazne u mraku i tišini, to je gore od same kazne. Agnes oseća potrebu za kretanjem, želi da oseti sunce na licu, vetar u kosi, da radi obične svakodnevne poslove, ne želi da bude živa sahranjena. Kriva je jer je volela, verovala i pomogla voljenom čoveku da umre bez prevelike patnje. Kriva je jer je znala da čita i bila je obrazovanija od mnogih nuškaraca. Obična žena, sluškinja, opštinsko siroče, celog života ponižavana i odbacivana, za sve se sama morala izboriti, čeznula je za ljubavlju i vlastitim domom. Ali, nije joj se dalo. Oni koji su je upoznali, đakon Tovardir-Touti i Margrejt u čijem je domu iščekivala izvršenje kazne, shvatili su kakva je, videli su svu veličinu i plemenitost njene duše, njenu spremnost da pomogne svakome. Ali, predrasude su bile jače. Jer, ono što drugi misle o tebi, određuje ko si. Snažno i potresno delo o poslednjim mesecima života žene osuđene na smrt. Izvanredan stil i lakoća pisanja nam verno prenose ovu jezovitu ljudsku dramu.

Odlicna knjiga, sa toliko lakoce uvuce u vreme, prostor i svest likova da je neverovatno da je ovo prvi roman Kentove. Potpuno slucajno otkrice, fenomenalan roman.

Zapanjujuće. Ovaj roman nije samo izmišljena priča o posljednjim mjesecima zadnje obješene žene na Islandu, to je priča o tome kako je to biti žena u to vrijeme i na tom mjestu. Kakva noćna mora! I hladnoća. To se neumoljivo ponovavlja na gotovo svakoj stranici. Vjerojatno najjači kraj koji sam pročitala u dugo vremena.Pisanje je prelijepo i srceparajuće.