Željko Maljković

Za vojnika,za običnog malog čoveka,rat je blagoslov i prokletstvo. Rat je put koji on mora da sledi,nekada protiv svoje volje,ali vrlo često zato što nema drugog izbora. Vojnik sebe trazi u tom mracnom haosu,haosu koji ima tako mnogo lica i on se neminovno menja,postaje drugaciji,postaje nesto sto nije bio,postaje neko koga više niko ne prepoznaje sem njegovih drugova po oruzju i krvi. Pohod na Avganistan surova je i potresna prica o decaku koji jureci snove i porodicnu čast postaje vojnik,a vojnik je šahovska figura u krvavoj i tragičnoj igri koju nebo i sudbina vekovima igraju. Sledeci Aleksandra tog velikog osvajaca i drzavnika,mnogi su se utopili u njegovoj mracnoj senci koja ih je povukla do samog ruba pakla. Ne morate umreti da bi iskusili sve uzase koje pakao moze da ponudi. On je tu,na zemlji,oko nas i rat je njegova pozornica,njegovo prirodno okruzenje,gde su svi drugi samo usputni statisti. Matija,tek na pragu mladosti,negde između decaka i muskarca,krece u ovaj "slavan" pohod ne znajuci (a kako bi mogao da zna) sta ga sve na tom putu ceka. Jos uvek ne moze da pojmi onaj osecaj kada se dlanovi prvi put okupaju krvlju. Neokaljane dusa i srca nije mogao da spozna osecaj kada drugi covek umre od njegove sopstvene ruke. Decacka naivnost brzo nestaje pred prizorima spaljenih sela,masovnih pogubljenja,rata bez pravila,pokolja,brutalnost i jos besmislenog pokolja kome nema kraja. Neprijatelj gubi ljudske odlike i poprima karakteristike demona. Neprijatelj ga šokira,ne toliko svojom mrznjom prema njemu,koliko postupcima prema sopstvenom narodu,prema svojim zenama,majkama,sestrama. To je neki drugi svet,njemu potpuno stran i tuđinski,a opet ne moze da pobegne od njega i on ga prati poput utvare na svakom koraku koji je jos tezi i tragicniji od onog prethodnog. Da li u vrtlogu pokolja moze da se stvori bliska veza između muskarca i zene koji su toliko kulturoloski,civilizacijski razliciti da je bilo kakvo spajanje nepojmljivo. Ovo je roman u kojem je takva neverovatna mogucnost opisana do najsitnijih tancina. Ne,to nije ljubavna prica,to je bolna odiseja koja ostavlja za sobom crven,lepljiv i gorak ukus krvi i pelina. Kakav je ovo rat ?? To su reci koje Matija i njegovi drugovi stalno ponavljaju ! Ubijanje bez smisla i logike,zatim jos manje logicni savezi i sporazumi. Neprijatelj postaje prijatelj,zatim i brat. Brat je krvnik i izdajica,okreni leđa i dobićes noz u trbuh,sazali se i glave vise nece biti na ramenima. Prati te onaj ko te mrzi,onaj ko te voli je mrtav. Rat besni,a prave bitke nema. Neprijatelj vas napada ali citavo vreme bezi od vas. Vi ga jurite ali ne znate kuda vise da idete,ne znate gde udarate,sa kime ukrstate koplje. Citajuci ovaj roman gubite vezu između moralnog i nemoralnog,onog sto je ispravno i potpuno pogresnog postupanja. Ko je zrtva,a ko dzelat i da li su svi podjednako prokleti i jednim i drugim usudom ?! Avganistan je zemlja koja se vrlo malo promenila od vremena Aleksandrovih osvajanja. Mnogo paralela moze da se povuce sa danasnjim vremenom Uzasna je spoznaja,kako su mnoge stvari ostale neizmenjene u svojoj sustini i kako u korenu svih sukoba mozemo ponovo da se vratimo upravo na ovu pricu.

Речи ,,копље'' и ,,мач'' се лако могу заменити са речју ,,пушка'' и књига се не би много разликовала, и имала би исту снагу јер показује све недаће једног војника, о било којем ратном времену да је реч.

Nenad Savković

Još jedno istorijsko delo Presfilda, koje nam donosi dramu običnog vojnika u pohodu Aleksandra Velikog ka istočnim zemljama, odnosno ka Indiji. Roman se dosta usresredjuje na opis antičkih mesta, ponekad možda i previše. Presfild, dramski prikazuje dečaka iz Makedonije koji prerasta u vojnika i pokušava da nam spoji istok i zapad zaljubljujući se u Avganistanku, što naposletku rezultira smrću devojke. Ko želi da sazna više o predelima koje je Aleksandar porazio i životu običnog vojnika na tom putu, ovo je dobro delo za Vas.

Zaista sjajna knjiga.Presfild ima takav dar da opise bitke iz antickog perioda kao da je bio i sam ucesnik .Na taj nacin i mi sticemo uvid kako je to moglo izgledati.Njegovo poznavanje isorije je vise nego savrseno.Avganistan nekad pre skoro 2300 godina i sad .Kao da se nista nije promenilo.I ne treba da cudi zasto niko nije uspeo da pokori te narode.Opisi vojnika Matije o nekakvom "novom i drugacijem ratu" i njegovom prilagodjavanju su umnogome slicna danasnjim ratnim izvestajima.I umnogome objasnjavaju besmisao rata.Istorija se ponovlja po ko zna koji put,ali izgleda da sve vise i vise kosta.

Tesko je procitati bilo koji roman ovog pisca, a ostati bez probudjenih emocija... Upravo sam iscitao u jednom dahu Presfildov Pohod na Avganistan i mogu samo napisati da je pisac nastavio nepromenjenim kvalitetom da docarava vojne avanture, ovog puta Aleksandrove vojske. Njegovi opisi borbi su toliko majstorski odradjeni, da citalac zaista ima utisak da se nalazi na samom popristu bitke, rame uz rame sa vojnikom Matijom koji nas vodi kroz pricu. Pored slikovitih opisa udaljenih predela, pisac se uspesno hvata u kostac i sa psihologijom licnosti, sto nije niamlo lak zadatak. Sve pohvale za ovu knjigu!