Малој групи људи различитих професија поверена је хуманитарна акција која их окупља на место где их дочекује нешто застрашујуће.<br />Аутор Вуле Журић на маестралан начин приказује Ириг у тренуцима када је у њему владала епидемија неизмерних размера. Преплитање аутентичних са фиктивним ликовима и реалистичан приказ читавог догађаја створио је атмосферу која књигу истовремено чини занимљивом и потресном. Сазнајемо кроз какве су муке пролазили мештани оковани кугом која се незаустављиво ширила и које су све мере биле неопходне да се спречи потпуно истребљење на чијој ивици се град налазио. У роману је присутан упечатљив лик загонетне девојке у белом очију боје пепела која причи доноси приличну дозу мистерије.<br />Једина замерка књиге су предугачке реченице које се негде протежу дуж читавих пасуса и стварају малу пометњу приликом читања. Све остало је на месту, па ће се књига сигурно многима допасти јер је тема заиста врло интересантна.<br />Да се прочита \"Помор и страх\" довољан ће бити само један дах!

Судбина савремених српских књижевника је да нам приближавају страшне и дивне приче из прошлости. Разлог је што историјска наука није попунила време и простор садржајем, на популаран и научни начин. Због тога су наши историчари, врло мало књижевници, а наши књижевници све чешће историчари. Све овде можете пронаћи: нашу раздраганост, животну радост, живописни фолклор, дубоку религиозност, чудне и мрачне обичаје, додир мистерије, културу становања, необразовање, неумереност у пићу, тешко прихватање прописа, охолост, среброљубље и кратко памћење. Ту је најсавршенији доушничко-полицијски систем Хабсбуршке монархије, ту је страх од слободе у тој ефикасној и успешној држави. Ово је роман о прошлости и роман о односу према сопственој прошлости. Са једне стране потресна пожртвованост обичних и добрих људи којих увек има, а са друге немар друштва, институција и предводника народа. Неизречено питање остаје након читања: Можемо ли се ми променити, да се оваква страдања не догађају?

Znam za spomenik koji je podignut na mestu gde je kuga stala. Znam neke priče, ali nikad se nisam bliže upoznala sa dešavanjima iz tog perioda. Ova knjiga je sjajno dokumentovala borbu stanovnika Iriga sa stašnom epidemijom. Prepuna je istoriskih činjenica, folklornih momenata. Lepo će vas upoznati sa običajima, verovanjima tadašnjeg sveta. Odlično štivo za sve ljubitelje istorijskih romana!

Irig, 18. vek, kuga. Iz Pešte stižu carski izaslanici kako bi pomogli u sprečavanju širenja zaraze, ali osim epidemije susreću se sa našim mentalitetom, strahom i praznoverjem. Sjajno je dočarana atmosfera, vreme i likovi, posebno ljudski karakter u vreme epidemije.

Slaviša Milošević

Uopšte ne znam zašto sam baš sada uzela da pročitam ovu knjigu. Mislim, znam, ali ne znam šta mi je to trebalo. Ne zbog knjige, ona je odlična, već zbog sebe jer me je prilično unesrećila činjenica da kao narod nismo ni korak odmakli više od dvesta godina. I danas, kada se borimo protiv korone, i onda kada je vladala kuga, ponavljaju se apsolutno isti obrasci ponašanja. Ljudi su uplašeni i zbunjeni, a njihovom neobaveštenošću manipulišu oni koji treba da brinu o njima i da ih zaštite. Duboka podeljenost je prouzrokovana nepoverenjem u druge i u institucije koje koriste svaku situaciju da pribave bilo kakvu korist. Jasno je da je ovo istorijski roman, da se pisac služio važnom dokumentarnom građom, ali ovo je i univerzalni roman koji je danas aktuelan više nego ikad.