Do 20%

Poslednja Amazonka

Stiven Presfild

Istorijski

Poslednja Amazonka

Stiven Presfild

4.7Prosecna ocena je 4.7 od 5

(9 recenzija)Ostavi Komentar

O knjizi

„Presfildovi prizori bitaka spadaju u najubedljivije ikad napisane.“ USA Today Autor bestselera Ognjena kapija i Vrline rata U večnom sukobu između slobode i civilizacije, ljubavi i odanosti, muškarca i žene, leži epska povest i dan-danas kadra da opčinjava, zavodi i nadahnjuje – priča o poslednjoj Amazonki. Davno pre Homerovog vremena, legendarni Tezej, kralj Atine, otisnuo se na pomorsko putovanje koje ga je odvelo u zemlju tal Kirti, naroda ponosnih ratnica koje su Grci nazivali Amazonkama. Kad se velika ratna kraljica Antiopa zaljubila u atinskog kralja i pobegla s Grcima, veličanstveni narod Amazonki ustao je u gnevu. Godina je 1250. g.p.n.e. – civilizovani grčki grad-država Atina sukobljava se s varvarskim carstvom Amazonki u titanskoj borbi za opstanak. Usred pokolja, krvi i nasilja, Presfild nam predstavlja ljubavnu priču tako veličanstvenu da je kadra da izazove rat. „Surovo, krvavo i uzbudljivo od početka do kraja – Presfild neverovatno dobro shvata um divljaka i opasnu prirodu civilizacije.“ Dajana Gabaldon „Veličanstvena pripovest o srčanosti, časti i drugarstvu.“ Library Journal „Inventivna... epska... čudesno uzbudljiva avantura.“ Seattle Times

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Istorijski

Format:13x20 cm

Broj strana:460

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:22. septembar 2011

ISBN:978-86-521-0756-8

Komentari (9)

Prosečna Ocena

4.67

Nikola Tasić

20. 12. 2025.

Knjiga prikazuje zene ratnice kako se bore, da bi prezivele. Da bi bile poput muskaraca, da pokazu da mogu bez njih. Mnogi kraljevi im se dive, mnovi veliki ratnici. Ali i one zele da dozive ljubav, ne sve.

20. 12. 2025.

Istrazujuci temu zena ratnica naisla sam na ovu knjigu o Amazonkama i mnogo mi je znacila kako opisno tako i inspirativno u daljem radu na savremenom kostimu nadahnutom pomenutom temom. Knjiga sadrzi mnostvo detaljnih opisa obicaja, nacina zivota, odevanja i istorijskih dogadjaja i zaista ima osnova da postane filmsko ostvarenje.

Ljubica Sandić

20. 12. 2025.

Procitao sam sve prethodne Presfildove romane i potpuno hladne glave tvrdim da je ovo roman u kome sam najvise uzivao. Gotovo svi ce reci kako je "Ognjena Kapija" njegovo remek delo,sto je istina ali ova knjiga je fantasticna ! Po mom misljenu rame uz rame sa Ognjenom Kapijom,s tim da prica o spartanskim ratnicima ima prednost jer je nesto verodostojnija i lakse je doci do određenih istorijskih činjenica. Sjajan zaista sjajan roman prepun maestralnih prizora bitaka koje su zastitni znak Presfildovih dela ali ovde su mnogo upečatljivije prikazane sa vise emocija,sto im daje dodatnu draz i tako mnogo bolje stvaraju jasne i snazne mentalne slike koje dugo necete moci da izbacite iz glave. Odlicna prica,dve paralelne radnje gde se preplice proslost i sadasnjost,daleko najemotivniji stil pisanja,sto mu uz surovost i mitolosko/istorijsku pozadinu daje posebnu vrednost. Moja preporuka je da pre citanja ovog romana procitate knjigu "Kralj Mora Umreti" autorke Meri Reno koju je Laguna takođe objavila,posto obrađuje mit o Tezeju i njegovom zivotu pre događaja iz ove knjige,odnosno pre napada amazonskih ratnica i njihovih saveznika na Attinu. Sta vise da vam kazem nego da uzivate,a Laguni hvala za ovako sjajne knjige !

20. 12. 2025.

Suština priče je svakako o gubitku vezanosti čoveka i prirode, odnosno "slobode" sa sve svećim pritiskom "civilizacije", naravno preneseno kroz priču o mitskom narodu stepe i Antičkom Atinom. Meni opet kao i kod nekih drugih dela Presfilda malo smeta besomučno nabrajanje regija i naroda, što po meni malo kvari opšti utisak. Ipak, dovoljno zanimljivo delo da uživate čitajući...

20. 12. 2025.

Готово добра као и "Огњена капија" и "Плиме рата",али као и у Огњеној капији била би још боља да нема сувишних страница.Није баш праћена Грчка митологја,али без обзира на то књига заслужује да буду прочитана јер је Пресфилдова имагинација подједнако добра..У осталом сви који читају историјске романе знају да Пресфилда треба читати.И надам се да ме Лагуна неће тужити због преписаних говора из књиге :-),пошто сам сигуран и да ће будући читаоци то исто учинити.Препорука

Prikazi (1)

28. 12. 2011.

Stiven Presfild o „Poslednjoj Amazonki“

Do 20%

Cena:

999,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Stiven Presfild

Stiven Presfild je rođen 1943. u Porto Spejnu na Trinidadu. Pošto je 1965. diplomirao na Univerzitetu Djuk, stupio je u marince. Pripadnik ovih elitnih vojnih trupa bio je sve do 1971. godine, kada se oženio, preselio u Njujork i zaposlio kao pisac reklamnih tekstova za jednu firmu. U želji da uradi nešto kreativnije i značajnije, dao je otkaz i počeo da piše roman. Ta odluka se umalo pretvorila u njegovu životnu katastrofu. Tri godine kasnije, razveden i bez prebijene pare, živeo je u jednoj prikolici pokraj reke, od niza privremenih poslova kao što su branje voća i vožnja taksija i traktora. U međuvremenu je napisao tri romana, od kojih nijedan nije objavljen. Tada je Presfild rešio da je vreme za novu veliku promenu i odselio se u Grad snova, gde je u narednih petnaest godina napisao, ili sarađivao na pisanju trideset i četiri scenarija. Od filmova snimljenih prema njima neki su zaboravljeni vrlo brzo, i ni sam Presfild ne želi da ih se seća. Tih godina, omiljena knjiga mu je postala Bhagavad-Gita, i u njoj je pronašao i inspiraciju za prvi svoj roman koji je ne samo objavljen nego i dospeo na bestseler liste, pod naslovom The Legend of Bagger Vance (Legenda o Bageru Vensu). Za njim su usledila tri istorijska romana čija se radnja odigrava u antičkoj Grčkoj i koji su, jedan za drugim, postigli zavidan uspeh, pre svega u Sjedinjenim Državama i u Grčkoj: Gates of Fire (Ognjena kapija), Tides of War (Plime rata) i Last of the Amazons (Poslednje Amazonke). Ognjena kapija zvanično je uvrštena u obaveznu literaturu za studente Vojne akademije Sjedinjenih Država i pripadnike specijalnih pomorsko-pešadijskih jedinica. U septembru 2003. Sparta (danas sasvim malo naselje na mestu nekadašnje Leonidine kraljevine) proglašava Stivena Presfilda svojim počasnim građaninom.

Više o Autoru