Јади старога Вертера. Из литературе познајемо најмање три фазе Гетеова живота: ону из ВЕРТЕРА, ону из Мановог романа ЛОТА У ВАЈМАРУ, сада и ову из Валзеровог романа. У овој трећој фази, (само)убијени јадник (страдалник, зависи од превода) васкрсао је много година касније и уздрмао неприкосновеног и гордог тајног саветника, али Гете не жели да прође као слаби и сентиментални Вертер, него спознаје наводну прву а заборављену Божју заповест: немој волети! Е, кад би још заиста могло да се не воли, него да се на све гледа користољубиво и хладнокрвно, а да се љубав потчини малограђанским нормама и уговореним брачним везама. Шта уметник да ради кад му срце каже да и даље пише стихове својој вољеној, а мозак му говори да не чини то јер му љубав неће бити узвраћена мада ће она којој су стихови намењени ликовати због патње коју је код мушкарца изазвала! Извору се не сме рећи да је извор, јер више неће бити чист. Или нас је страх да нам се извор не наруга и начини од нас јаднике вертеровског типа?
Ljubav se uvek rađa u tren oka, ne bira koga će da zadesi, starog ili mladog. A Geteu je oduvek bilo premalo ljubavi, stalno mu je nedostajala, pa je voleo samu ljubav kao ljubav. Vodio je uzoran život, svestan vlastite vrednosti i dostojanstva. Kad je upoznao Ulrike, u svojim poznim godinama je ponovo postao mlad. Bili su par koji stalno diskutuje, sanjari, koji jedno drugom ima puno toga da kaže. Razmenili su samo nekoliko poljubaca, ali to je bilo dovoljno da Gete u sebi proživi veliku strastvenu ljubav. Voleo je ali nije bio siguran da je voljen ili služi samo za pokazivanje. Bio je svestan da se mora izlečit od beznadežnih emocija. Svet je uvek spreman da te povredi, pogotovo ako si poznat i slavan. Teško je kad se osvojeni, zaljubljeni muškarac mora odreći svoje ljubavi i progutati bol..A „Marijenbadska elegija“ je ostala kao veličanstveni spomenik toj zakasneloj ljubavi... Prekrasno oživljeno davno vreme, priča puna emocija...
Profesionalno sam zainteresovana za nemacku knjizevnost i Getea. Mislila sam da dosta toga znam o njemu, narocito posto sam nekoliko puta bila u Vajmaru i posetila i njegovu kucu i Vajmarsko groblje, gde je porodicna grobnica. Citajuci ovaj roman stekla sam, cini mi se, celovitiju sliku o Geteu kao ljudskom bicu. U ovom romanu ce sigurno uzivati i oni, koji nemaju nikakvo predznanje o njemu. Prica tece glatko i iako je u sustini ljubavna, veoma je napeta i stalno vas vuce da nastavite da citate. Svakako ce vam dati uvid u to doba i zivot evropskog plemstva i intelektualne elite. Divan roman za svakoga ko veruje da ljubav ne poznaje nikakve granice.
Željka Živković*
Roman o poslednjij ljubavi velikog Getea je jos jedan sjajan izdavacki poduhvat Lagune. To je prica o velikoj, neostvarenoj ljubavi starog Getea,cije je srce ostalo mlado i zeljno nove ljubavi. Da se ova ljubav ostvarila ne bismo imali,,Mariejbadsku elegiju,,. Roman je odlican, majstorski pisan, za preporuku i nezaborav.
Bravo Laguna i hvala za ovaj biser.
Maestralno. Nenadmašno. Izuzetno. Odličan nemački pisac. Omaž velikom nemačkom pesniku.
