Jana Stevanović*
Priča prati poslednje dane princa Đorđa u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kod Niša. Pratimo njegovu svakodnevnicu, upoznajemo čuvare, direktora bolnice, ali i druge pacijente - među kojima je i mladi Petar.<br /><br />Šta povezuje Đorđa i Petra? Čudne okolnosti u kojima su se upoznali ili ista nepravda koju su pretrpeli od strane svojih porodica? Jer izgleda da ovde nisu smešteni samo mentalno oboleli, već i ljudi kojih je neko želeo da se “reši”. A možda ih je povezao i zajednički zadatak - obojica žele da uhvate Fantoma, svirepog ubicu koji širi strah među pacijentima.<br /><br />Na trenutke idemo u Petrovu prošlost, pratimo političku situaciju na dvoru pred izbijanje rata, ali i Đorđevu borbu da se nakon 15 godina dočepa slobode. Ironija je da je on to dočekao tek pod okupacijom.<br /><br />Zanimljiva knjiga, brzo se čita, ima dobrih delova - potresnih scena života u psihijatrijskoj ustanovi, neprikladnog ponašanja čuvara, scena koje prate Pavla Karađorđevića, ali i loše mistike.
Принц Ђорђе Карађорђевић још увек чека да неко напише добар роман о њему. Читао сам његову аутобиографију "Истина о моме животу" и заиста сам очекивао да роман "Принц и фантом" буде фасцинантан, али... Можда зато што сам читао принчеве мемоаре, па сам очекивао да се Видојевић држи историјских чињеница, можда ми се зато роман није свидео нити ми је испунио очекивања. Ипак, бар се неко сетио несрећног принца Ђорђа, и то треба поштовати.
Најзанимљивије чињенице, бар мени лично, из живота принца Ђорђа јесу те што су га из луднице ослободили окупатори - Немци, и што је, након ослобођења земље, живео још скоро 30 година у комунизму а да му није фалила ни длака с главе. Могло би се рећи да је био једини истакнути Карађорђевић који је као слободан грађанин живео под Титовом влашћу. Добро би било кад би неко истражио тај период принчевог живота, јер се те године не помињу у мемоарима, а нису нешто заступљене ни у књизи која носи наслов "Ђорђе, краљевић СХС", објављеној око 1980. године.
Veoma zanimljiva knjiga! Pre nego što sam je pročitala skoro da nisam ni čula za princa Đorđa. Najpotresniji lik u knjizi mi je, ipak, mladić Petar, koji, čini mi se, predstavlja samog princa Đorđa iz mladih dana. Nažalost, ovo je tipična priča vezana za porodične odnose i to ne samo kod nas. U ovoj priči, mi nismo izuzetak od ostatka sveta.
Stojan Kostić
Stanovnici zemlje u kojoj je najnormalniji clan dinastije zatocen u ludnicu treba ovu knjigu da procitaju. Mozda ce bolje razumeti i stvarnost.
Marko Vlahović
Ne znam šta me je navelo da pročitam ovaj roman, ali šta god da je, zahvalna sam tom nečemu. Sve ono što me najviše privlači, na jednom je mestu. Mistika, bajkovitost, tajne,... Da li je sve to istina, pitala sam se čitajući. Šta je istina? Sa lakoćom sam zamislila tog nesrećnog čoveka zatočenog u Toponici i saživela se sa njim. Kako voditi svoju životnu bitku iz jednog takvog mesta? Uvek postoji način.
