Vilo Kraš

Oto Zilberman bio je Jevrejin. I to bogat i bez onih obeležja po kojima se Jevreji prepoznaju, pa samo naizgled nije bio ugrožen i samo je naizgled imao prava. Još uvek. Ali vremena su se spremala da budu stravična za sve Jevreje. Došlo je do toga da će Zilberman kuću ili prodati ispod cene ili će mu je država uskoro oduzeti. Ili će nabaviti dozvolu za ulazak u Francusku za suprugu Elfridu i sebe ili će uskoro biti uhapšen. A možda ga i nasmrt premlate. Njega? Ali, on je samo poslovan čovek!<br /><br />09. novembra 1938, nacisti su upali u Otovu kuću. Sistematski pogrom Jevreja je upravo otpočeo. Jevreji su shvatili da mogu da spasu život jedino ako pobegnu. I mada su evropske zemlje sve odreda bile užasnute ovim događajima u Nemačkoj, Jevrejima je bilo gotovo nemoguće da legalno uđu u bilo koju od njih. Ovo je priča o Jevrejinu Otu Zilbermanu, jednom od mnogih, koji je zapao u sumanut vrtlog bekstva od jednog do drugog grada, kao u nekoj dijaboličnoj zamci.

У изузетно слојевитом роману уживаће сви који су се саживели са Кафкиним Јозефом К или више са његовим ликом Карлом Росманом из романа Америка. У роману упознајемо Зилбермана чији једини грех је што је Јеврејин, уплашено и бесциљно лута по Немачкој под утиском новембарских погромa. У сталном страху да буде ухапшен. Ото Зилберман је лик кога бисмо сви требали да упознамо, његову безизлазну ситуацију. Ото није само алтер его писца, већ обличје сваке жртве сваког терора и погрома.<br />Највећа могућа препорука!

Ima nešto u pričama, u kojima likovi nisu crno-beli, već slojeviti, sa svojim manama i vrlinama. Prosto, teraju nas na razmišljanje o sopstvenoj ljudskosti. Oto Zilberman nije samo žrtva pogroma, već i čovek sa svojim snovima, nadama i razočaranjima, što ga čini autentičnim i bliskim nama, čitaocima. On predstavlja svakog čoveka suočenog sa nepravdom i strahom za sopstveni život, a njegova borba za preživljavanje simbolizuje borbu svakog pojedinca u pokušaju da pronađe svoje mesto u haotičnom svetu. Kroz njegovu unutrašnju borbu, pisac istražuje očaj koji proživljava čovek kada mu je oduzeto sve ono vredno življenja – dom, porodica i prijatelji. Iz svake napisane stranice proviruje spoznaja o neuništivosti duha i o važnosti međuljudskih odnosa u teškim trenucima i u sukobu sa nepravdom i mržnjom. Pisac nas uči da se suočavanje sa nepravdom i zlom ne svodi samo na borbu za sopstvenu egzistenciju, već i na očuvanje moralnih vrednosti, koje nas čine jedinstvenima. Preporuka!