Vrhunska knjiga. U maniru Dostojevskog i Tolstoja. Knjiga koju treba ne samo procitati nego i imati u kucnoj biblioteci.

Bosko Milosevic

Ovaj maestralni roman je inspirisan vojnom diktaturom Manuela Odrije,koji je Ljosinim Peruom vladao osam godina.Protagonista je tridesetogodišnji novinar iz Lime,Santiago Savala,koji živi uronjen u sivilo, u mediokritetstvo, u nedostatak osude;ima posao koji ne voli,oženjen je ženom koju ne voli, čita knjige koje su mu dosadne.On poistovećuje svoju situaciju sa situacijom u Peruu i konstantno se pita kad je propao on,a kada Peru. I celokupan roman je odgovor na ova pitanja.Slučajno se sreće sa starim šoferom,crncem Ambrosiom i ova dva muškarca razgovaraju i piju četiri sata u mizernoj krčmi Katedrala.Tu saznajemo da postoji preteća tajna u životu Santiaga,povezana sa njegovim ocem i Ambrosiom.Proživećete ovaj roman kroz galeriju likova, od ljubitelja diktature,preko bogataša,disidenata,servilnih i korumpiranih političara,luksuznih prostitutki,sobarica,itd.Ljosa je raskošan pisac,stil je živ,pun šarenolikih amerikanizama i umerene nostalgije.Dobro se koncentrišite i uživajte!

Nemanja Stevanović

Razgovor u Katedrali je roman o moći i politici u Peruu 50-tih godina prošlog veka. Priča se, naizgled, vrti oko dva stara poznanika, koji se slučajno sreću u jeftinoj kafani i uz pivo razgovaraju o svojim životima tokom predhodnih godina. I dok jedan drugom pričaju svoje životne priče, oni istovremeno pričaju i priču o Peruu. Deo radnje romana oslikava političke intrige u vladajućem vrhu i daje jasnu sliku o tome kako latino američka vojna diktatura zapravo funkcioniše. Autor realno oslikava cinizam i moralnu korupciju autoritativnih lidera, kao i mehanizam za održavanje vlasti. Koliko je ovo psihološki roman, toliko je društvena i politička kritika, pisac pred našim očima hrabro otkriva jad i nepravdu, on se ne štedi, surov je i bolno realan. Ljosa nije samo strastveni posmatrač politike, on je i sam zaprljao ruke u njoj, neuspešno se kandidujući za predsednika Perua. Neverovatno je to, koliko znanje autor pokazuje (u svojim tridesetim u vreme pisanja romana) o peruancima, Latinskoj Americi, društvu i ljudskoj psihologiji, posebno onih na vlasti. Uprkos malo komplikovanijoj strukturi, jednom kada se naviknete na Ljosin stil pisanja, postajete opčinjeni ovom pričom.