Malo je reći da sam oduševljena!...

Ovaj roman je inspirisao čuvenog i velikog Hičkoka da napravi film po njegovim motivima. Da li je potrebna bolja preporuka za neku knjigu? Ovo je jedan od onih romana koje je teško svrstati u jedan određeni žanr. Jeste, to je triler, ali je i drama i ljubavni roman. Ubudljiv, jedinstven i po mnogo čemu poseban.

Junakinja romana je zaljubljena u zgodonog, bogatog čoveka. I on zaista želi da je oženi. Nju, stidljivu, nesigurnu, siromašnu. Da li postoji iko srećniji od nje? A onda stižu u njegov dom, Menderlej, i nova gospođa De Vinter otkriva da je gost u svojoj kući. Gde god da se okrene tu je ona, prva žena. Rebeka, lepa, elegantna, omiljena u društvu. Njene slike, sobe koje je ona uredila, sluge koje su joj i dalje verne. Nesigurna u ljubav svog muža, oseća se kao da je konstantno u Rebekinoj senci i još je zastrašuje posluga. Zaista ne možete da se ne saosećate sa gospođom De Vinter. Autorka piše maestralno. Nadam se da ćete prevesti i njena druga dela, naročito “Moja rođaka Rejčel”.

Pročitala sam davno ovu knjigu i od tada volim tu atmosferu gotičkih romana. Te ogromne kuće u kojima žive njihovi junaci su uvek misteriozne, kriju jezive tajne i često su negostoljubive prema pridošlicama. Tako je i ovde. Nevidljivo, a opipljivo prisustvo prve gospođe de Vinter dovodi do toga da vas podilazi jeza. Sve je nekako teško i mračno, nasuprot dobroj i naivnoj novoj gospođi de Vinter koja se stalno pita šta se dogodilo sa tom divnom Rebekom koju svi kuju u zvezde. U mnogome ovaj roman podseća na „Džejn Ejr“. Imaju dosta dodirnih tačaka, a opet su neprevaziđeni klasici.

Otvaram prvu stranicu romana, u mojoj mašti se iz sredine zamagljenog kruga nazire velika gvozdena kapija. Kako mi slika postaje čistija i jasnija, na kraju vijugavog puta u daljini vidim ogromnu kuću sa kupolom, velikim vrtom i baštom; prostrano imanje iza kojeg se prostire morska pučina. Ali, sve je sivo. Bez života, boja, zelenila, sunca, vedrine, kao da je tu večno ona tmurna, pozna jesen, gde kiša krasi svaki dan, kradući suncu svaku nadu da učini mesto iole življim. Sa takvim utiskom zakoračila sam u Menderlej i priču o čuvenoj Rebeki.<br /> Veo tajne baca ona koja više nije tu, a svuda je prisutna, jedina prava gospodarica, neprežaljena, posebna, savršena - Rebeka. Može li nova gospodarica tako mlada, naivna i neiskusna da se izbori sa Rebekinom senkom koja još uvek lebdi nad imanjem? A ko je zapravo Rebeka, da li je zaista bila takva ili je to posledica nesigurnosti naše naratorke?<br /> Možete li rešiti rebus u koji vas baca ovo delo? Pokušajte obavezno, ja još uvek razmišljam!