Rekvijem za snove je roman o tamnoj strani čoveka, o iskrivljenom, trulom i ništavnom naličju gladne čovekove duše koja proždrljivo guta sve snove i nade koje čuče u čoveku, večno nezasita u potrazi za idućim fiksom. Rekvijem je pogled na drugu stranu ulice koju nikad ne biste trebali da pređete.Radnja romana smeštena je u Bruklinu gde kroz tri godišnja doba pratimo četiri međusobno povezana lika na jedinstvenom putu bez povratka. Najupečatljiviji lik, a ujedno i centralna ličnost je Sara Goldfarb, usamljena udovica, domaćica koja je ostavljena da truli, čiji je život sveden na isprazno i besmisleno vegetiranje u malom skučenom stanu, otuđena od sina, društva, a i same sebe, provodi bezbojne dane ispred šarenog televizora. Iako objavljen pre više od 40 godina, ovaj roman je ostao neprevaziđen u upečatljivom prikazu najdubljeg iskustva ljudske patnje kao rezultat narkomanske zavisničke krize. Odličan, odličan roman...za svaku preporuku !
U “Rekvijemu za snove” Hjubert Selbi nam priča priču o četiri persone: Sari, njenom sinu Hariju, njegovoj devojci Marion i njihovom prijatelju Tajronu, stilom pisanja koji predstavlja ulični sleng kao tok svesti. Umesto apostrofa koristio je kosu crtu, nije koristio navodnike i znake interpunkcije, nije raspoređivao pravilno već kako mu je potpalo pod ruku, što mu je umnogome omogućilo da brže piše na pisaćoj mašini i bude jedinstven u svom kazivanju i na taj način čitaoca odmah uvuče u priču čije je najveće bogatstvo volumen likova. Ovde nema heroja ili moralnih junaka, samo normalni ljudi koji se bore protiv svoje zavisnosti. Oni, iako žive nekim životima koje velika većina čitaoca neće smatrati normalnim, niti bliskim, poseduju baš kao i svi snove, nade i isčekivanja, pružajući nam tako priliku da stvorimo sa njima duboku konekciju i udubimo se u priču.Uroniti u ovaj tekst znači prepustiti se kovitlacu mračnih misli i osećanja iz kojih provejava neutaživa želja za boljim životom.
U ovom izdanju knjige imamo tri predgovora. U jednom od njih neko je spomenuo da mu je ova knjiga upropastila odmor, tako da moram reći da nisam očekivao srećan završetak. Pisac je uspeo da načini protagoniste dopadljivim i da navijam za njih tokom čitavog romana, da zajedno sa njima verujem u njihove snove. Nažalost, stvari kreću lošim putem i čitaoci prate njihove greške i navijaju za glavne junake sve do samog poražavajućeg završetka.
Hjubert Selbi piše iz iskustva. Glasovi njegovih junaka su verodostojni i zajedno sa snažnom naracijom gotovo uznemirujući. Scene psihoze u njegovoj priči drže pažnju i jezivo su autentične. Selbi fantastično, uz puno stila i strpljenja, oslikava živote četiri glavna aktera, koji naglo idu nizbrdo. „Rekvijem za snove“ zadire u skrivene kutke našeg razuma, utiče, menja i oblikuje sivu masu, budeći u nama čitavu paletu emocija, ispunjavajući tako osnovne zadatke vrhunskog književnog dela. Ono što ovaj roman čini ovako kvalitetnim jeste volumen likova, počevši od veoma depresivnog prikaza usamljene starice i očajnosti narkomana da dođe do nešto novca, pa sve do njihovog moralnog i psihičkog crnila koji je, sa jedne strane, ekstremno efektan, dok je sa druge strane ekstremno morbidan i užasavajuć. „Rekvijem za snove“ sadrži snažnu priču i mračan prikaz četvorostruke zavisnosti koja na kraju ostavlja uništene živote uz rekvijem za propale snove.
Pozvani ste da posmatrate šta se događa u svetu četiri glavna junaka Sare - zavisnice od televizije i hrane, njenog sina Harija, njegovog ortaka Tajrona i devojke Marion - narkomanskih zavisnika. Zaprepastiće vas kako se njihove izgovorene reči i postupci utrkuju sa njihovim mislima, osećanjima, željama i planovima, prestižu ih i padaju preko njih, pa se podižu, šutiraju ih i dalje jure do ivice provalije, da bi se nepovratno survali preko nje. U tom padu - pre samog kraja - telo udara o oštro stenje, odbija se i ponovo udara, a komadi mesa i kosti se otkidaju... Stalno ćete sebe morati da opominjete da ste samo posmatrač, a ne i ravnopravni učesnik i da nikakvo mešanje sa strane nije moguće. Nemoćno ćete posmatrati kako odustaju od svakog stvarnog rada na sebi i tonu u snove i maštu, u lažnu udobnost i ohrabrenje koje im oni pružaju, dok u pozadini odzvanja jeziv smeh zavisnosti koja gospodari njihovim životima. Znaćete da je kraj kad sve utihne i začuje se misa za mrtve snove.
