Jedan od najemotivnijih romana koji sam ikad pročitala. Priču o nesreći jedne porodice, izgubljenim nadama i srušenim snovima.O potpunoj propasti koja je izazvana jednim proročanstvom.Pisac postavlja mnoga pitanja ali ne daje odgovore,na nama je da donesemo sud o svemu u skladu sa svojim shvatanjima. U jednom je pisac dosledan,sreća ili nesreća je u nama,ne zavisi od spoljnih činilaca.Opisi Nigerije su prelepi i vrlo živopisni,vrlo realistični,osetite afrički duh,kao da se sada,u trenutku dok čitate nalazite tamo. Pisac ima poseban način izražavanja,konstrukciju reči i izraza karakterističanu za podneblje iz kojeg dolazi a nama neobičanu i zanimljivu. Posebno mi se sviđaju poređenja koja pravi a koja vuku korene iz nigerijskih običaja i verovanja.Odličan roman prvenac jednog perspektivnog pisca.<br />

U stilu Haleda Hoseinija - porodična drama. Ne smatram da je prevod problematičan, uživala sam čitajući je...

Prevod je morao biti bolji ali knjiga je fenomenalna. Dogadjaji u knjizi su neverovatni. Tuga, hrabrost, greh a sve vreme u pozadin osecaj pripadnosti i ljubav prema braci. Sve preporuke!

Priča o gubicima i izneverenim nadama. Umrla je očeva nada da će mu sinovi izrasti u velike, obrazovane ljude. Umrla je nada devetogodišnjeg dečaka Bena da će mu braća biti uvek tu, da će izroditi decu i biti veliki klan. Umrla je nada da će se preseliti u Kanadu i započeti novi život…A sve je počelo sa proročanstvom gradskog ludaka Abulua koje je prekinulo bezbrižno detinjstvo četvorice dečaka. Braća su poverovala u proročanske reči, pogotovo najstariji na koga su se odnosile. Živeli su u sredini u kojoj je normalno da niko sam ne određuje svoju sudbinu, zato su poverovali. Zbog straha i neizvesnosti, nesvesno su učinili sve što je bilo u njihovoj moći da se proročanstvo i ostvari. A ludak je živeo mirno, nesvestan toga šta je napravio…Dirljiva priča koja nam se uvlači pod kožu i nastavlja da živi u nama još dugo nakon čitanja. Donosi nam sliku daleke Nigerije, zemlje beskrajnih prirodnih bogatstava, zemlje pune magije i sujeverja, a samim time i nedosanjanih snova...

Posle pola procitane prve polovine knjige, obradovao sam se da i Afrika ima ovako dobrih pisaca. Ako je istina da je original mnogo bolji, onda je i Buker malo.