Skoro nisam pročitala nešto ovako kvalitetno. Istovremeno, skoro nisam pročitala ni nešto ovako mračno. Toliko snažna priča koja nam govori o porocima, mnogim negativnim osećanjima, ružnim navikama i ličnim demonika glavog junaka Mikija Sabata koji ga dovode do tačke pucanja. Ali on prkosi i inati se pred smrću, jer zna koliko je život lep. Možda i najbolje od Rota!

Ne znam do kraja zašto, ali ovaj roman me je na neki način podsetio na Mađioničara iz Lublina Isaka Baševisa Singera. I tamo imamo ne tako mladog protagonistu, do juče aktivnog sudeonika u javnom životu, koji ne može da se oslobodi svoje sladostrasti. Ipak, za razliku od Singera, Rot je mnogo temeljniji i zahvata veći broj tema i motiva. Dopašće se svim zaljubljenicima u modernu američku književnosti.

Mislim da ova knjiga nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Biće onih kojima se neće svideti, a pišem zbog onih koji vole Rota i koji ne bi trebalo da propuste umeće koje je opet pokazao - ovo je uzbudljivo, uznemirujuće, bezobrazno, tužno, kakav je i život sam.

Da li preterujem ako napišem da je ovo remek-delo, možda, ali za mene je ovo morbidno smešna, uznemirujuća i na trenutke duboko dirljiva priča. Ovo nije knjiga za svakoga, ali Rot odlično ističe kako je ljudski rod u celini nesavršen i odvratan, i kako većina ljudi to krije, a Miki Sabat to prihvata i ruši društvene norme. Maestralno.

Čini mi se da ova knjige ni malo ne liči na ostale Rotove knjige. Iako ni one ne predstavljaju pohvalu radosti, ova je prilično mračna. Iznenadila sam se koliko je zabavno mračna. Mislim da nisam pročitala knjigu koja se na ovakav način poigrava sa bolom, bedom i smrću. Miki Sabat je lutkar koji je i junak svog pozorišta, sama lutka koju pokreću bes, depresija i alkohol. Knjiga je prepuna živopisnih likova, seksualne izopačenosti, mizoginije i, zašto da ne, mizantropije.