Nemoguće je sve vreme biti stamen i čvrst poput stene, u stvari, većinu vremena nije moguće biti takav. Međutim, čak i kad nas pohode nepregledne \"horde briga\" i kada se možda osećamo bezizlazno, kao \"zatočenik u sopstvenom dvorcu\", neophodno je da održimo, očuvamo bar malo nade, pa makar to bila i nada sićušna kao \"zrno peska, ili kao iskrica\" i potrudimo se da što češće budemo pristojni, pa makar to bila i pristojnost \"onoga ko se oseća strancem\" i među najbližima i među svima ostalima. Isto tako, treba da učinimo sve što je u našoj moći da izbegnemo da svojim naopakim rečima i postupcima dovedemo sebe do onoga što se može opisati kao \"razdiruće kajanje\", da sprečimo da se osećamo kao neko ko je \"sopstvenim rukama srušio zdanje čiju je izgradnju sam započeo\". No, lako je pričati i savetovatii , ali svaka promena, svaka borba sa samim sobom je teška, jer iako \"reč mudraca teče u svetlosti\", ljudi su \"odiskona više voleli da piju vodu koja izvire iz najmračnijih pećina\".

"Zar se ne kaže da se mračna vremena premošćuju od lažne svetlosti do lažne svetlosti, kao kada se u planini, s proleća, nađeš usred nekog brzaca, i kada moraš dospeti do obale skačući s jednog klizavog kamena na drugi?" Kako lepo rečeno! I kako tačno! Ali, ne bih rekla da ovo važi samo za mračna vremena - to se može odnositi na život uopšte. Maluf uvek čoveka povuče na svoj put, i ovaj, hteo - ne hteo (a uglavnom hoće!), zakorača tim drumom životne filozofije. A tako lepim, lakim i shvatljivim jezikom nas vodi... Ništa tu nije komplikovano, a prožeto je i humorom i tugom. Politika, ljubav, hrabrost, strah, ponos - sve se meša u krvi na ovaj ili onaj način. I prolazi. Ali stena ostaje... Kao veza između vode (zemlje) i neba.

Odlicno...Fenomenalno opisani karatkteri i sudbine ljudi..Maluf je fenomenalan,vec 2 meseca ne citam nista drugo....Preporucujem toplo Levantski Djerdan i naravno,SAmarkand!!

Istorija, legenda i malo mašte. Sve ćete naći lepo upakovano u ovoj vrlo zanimljivoj knjizi. Izdaja, prijateljstvo, ljubav, osveta i misterija koja ostaje i nakon što pročitate knjigu. Vredi pročitati jer Vas sudbina Taniosa neće ostaviti ravnodušnim!

Maluf kao pisac ima 2 glavna aduta: savrsenu sposobnost stapanja fikcije i istorije u jednu priču i jednostavnost izraza, koja krasi najbolje pisce. U ovom romanu je prvi adut savršeno upotrebljen. Maluf svakako zna da postavi sebi i čitaocu sjajnu priču, tako da ovaj roman vrvi od epske radnje i upečatljivih likova od kojih svaki ima svoju funkciju, ali je zato tu priču pojednostavio do te mjere da u nekim trenucima postaje plitka. Mnoge stvari su ostale nedorečene, ne saznajemo mnogo toga o Taniosovom djetinjstvu, o njegovom odnosu sa majkom. Ovakvih šupljina u romanu ima mnogo. 2 najjaca dijela romana su Taniosova ljubav sa prekrasnom Tamar, koja je opisana u tančine i sam kraj romana, ali samo tada pisac se odlučuje da zađe dublje u temu svojega pripovijedanja, dok se ostatak svodi na: "Bilo je to i to..." Šteta. Maluf je osmislio sjajnu priču, ali ju je sasvim osrednje realizovao. Ocjena bi bila 3.5, ali dacu 4, zbog ljepote koju ovaj roman (pored svega) nosi u sebi, kao i ostali Malufovi romani. U svakom slučaju, ne bi bilo loše pročitati ovo djelo.