Kakva metafora za manje više svaki život! Preporuka.

Psiholoski roman koji prati skoro tri decenije vojskovanja Djovanija Droga na pomalo misticnoj i usamljenoj tvrdjavi Bastijani.Odlazeci jednog toplog septembarskog dana na svoju prvu prekomandu u tvrdjavu, Drogo i drugari sve vreme iscekuju da se desi napad Tatara iz tzv.Tatarske pustinje, sa severnog dela tvrdjave. Mala i neugledna, strateski skoro beznacajna, tvrdjava predstavlja idealno mesto gde ce dani neosetno prolaziti, bez desavanja i dolazaka neprijatelja, ali i kao mesto za preispitivanje glavnog junaka. Svim tim cekanjima i beznacajnim prolaskom zivota, roman veoma podseca na Beketov \"Cekajuci Godoa\". U ovom slucaju, Godo su Tatari, neko veliko desavanje koje ce Droga i kolege trgnuti iz, cini se, vekovne uspavanosti. Citaoci imaju utisak da su tvrdjava i pustinja jedan od likova u romanu. Na kraju, kada neki likovi dozive tragicnu sudbinu i neumitan, ali besmislen kraj zivota, pitamo se da li je zivot ono sto zivimo i stalno nesto ocekujemo ili ono sto usput propustamo..

Poput Valdimira i Estragona, koji život otaljavaju iščekujući Godoa, tako i junak ovog romana, Đovani Drogo, svoje dane provodi u misterioznoj tvrđavi Bastijani spremajući se za rat koji je, kako se čini, neprestano da vidiku. Tužna je sudbina ovog Bucatijevog lika koji me je na kraju podsetio na Don Kihota. Obavezna lektira.

Sjajan roman, pogotovo ako ste kao ja u godinama i kad pogledam svoj život imam utisak kao da se nisam mnogo pomerio od početka. Kuda su otišle sve ove godine? Isto tako i glavni junak sve vreme čeka nešto i sve vreme tapka u mestu. Ostavila me je sa teškim osećanjem da sam bio previše pasivan, i sa željom da aktivnije utičem na događaje u svom životu.

Dugo sam razmišljao o ovoj knjizi nakon čitanja. Čini mi se da je piščeva ideja dosta pesimistička dok na stranicama ovog romana govori o smislu života i ljudskog postojanja. Čovek čitavog života čeka nekakav neverovatan događaj koji bi tom životu dao neki smisao. Sviđa mi se stil, to je čitljivo, dinamično, mada naizgled nema nikakvog događanja. A krajnji utisak ipak nije tužan, negativan, već više podstiče na preispitivanje, razmišljanje. Lepo čitalačko iskustvo za kraj godine.