\"Udahnula sam duboko i setila se saznanja koje mi je nekada davno, one poslednje noći bombardovanja, snažno rascepilo dušu i transformisalo čitav moj dotadašnji način razmišljanja: jedino što je u životu zaista važno jeste uložiti život u druge; koji fakultet imaš, kakav ti je stan, koja kola voziš, sa kim se družiš - to su stvari koje uopšte nisu vredne da zbog opsednutosti njima promašiš smisao života.\"<br />Deluje neverovatno - preko trnja i blata, do zvezda! Moj jedini utisak o svemu ovome jeste da možda stvarno ništa nije realno, ali je sve moguće.

Kao što piše, priča prodornija og igle...

Treba nam više ovakvih priča! Treba nam više informacija o ovakvim sudbinama. Rano sam pročitala Mi deca sa stanice Zoo i bila je lekovita. Nikada mi nije palo na pamet da se latim bilo kakve droge. Kažu da je do porodice, da se samo zanemarena deca upute u takve avanture, ali ova knjiga nam dokazuje da to nije tako.

Inspirativna priča o ženi koja je upala u ponor narkomanije, i uspela da se izvuče. Danas je ostvarena u ulozi majke, doktorke, osobe koja želi da pomogne onima koji su i dalje u tom paklu. Kako je jedno voljeno dete uopšte došlo u dodir sa drogom? Odličan roman, pogotovo za mlade ljude ili nekog čiji se voljeni bore sa problemom zavisnosti.

Nisam jos zavrsila citanje ali ne mogu da se nacudim da i pored toliko drogiranja ona uspeva da se seca toliko detalja. Definitivno vredi procitati i svaka cast na izlasku iz tog poroka i vracanju u normalan zivot bez posledica.