Ova knjiga je mnogo više od Čiklit romana. Dok je čitate ušuškani uz kafu osetite miris starih knjiga i biblioteke (ovo će razumeti svi ljubotelji knjiga :) Priča je topla. Radnja zanimljiva. Megi sam zavolela toliko da sam htela da je zagrlim. Kao i celu knjigu i sve likove u njoj. Nepredvidiva do kraja. Uživala sam čitajući je.

Pa...ne znam šta da kažem, ništa posebno, možda zato što sam je pročitala posle 3 fenomenalne knjige pa mi ova nije bila ni blizu, ne znam...ocena 3.

Ponekad naidjem na knjigu koja mi se sasvim tiho prišunja i po završetku me ostavi bez reči, znate li šta takva knjiga govori? „Pročitaj me!“ Često sam u stanju da potapšem sebe po leđima kada se radi o pogađanju šta će se dogoditi u romanu. Ali sada, ne, ne ne. Šeli King mi je stavila povez na oči, gurnula me u tamnu knjižaru i otežala mi pronalazak prekidača za svetlo, pre nego što me je dotukla bura emocija, nestrpljivo sam se vrpoljila u neizvesnosti. Uz Megi, koja nema dovoljno sigurnosti u sebe i svoj život, zapetljala sam se i u svoja osećanja. Bližeći se kraju, mislila sam „Molim te da bude dobar.“ Sasvim fin, ne suviše sentimentalan, nije zbrzan i nakon dugo vremena, dopao mi se. Što je predivna stvar! Vrlo retko neka vas knjiga ostavi sa zabavnim spiskom šta obavezno uraditi: kupiti stariju verziju bicikla, provesti više vremena u potrazi za nezapaženim knjigama i nadati se da ću naići na tajna pisma ljubavnika, obići više starinskih knjižara. Sada ostaje samo naći vremena.