Ukoliko vam treba nesto da vam ogreje dusu - evo knjige za vas. Bonus: jedinstven engleski humor.

Roman Udruženje ljubitelja knjiga i pite ljuskuše koji je dugi niz godina pisala Meri En Šafer, ne dočekavši da ga ugleda među koricama, pojavio se zahvaljujući njenoj sestričini Eni Barouz na radost svih onih koji danas širom sveta istinski uživaju u priči koja na veoma neobičan način započinje neposredno posle Drugog svetskog rata. Naime, knjiga Čarlsa Lema i beleška koju je u njoj ostavila Džulijet Ešton, književnica, podstiču Dozija Adamsa iz Gernzija da joj se obrati pismom. To će biti početak jedne neobične prepiske u koju će se ubrzo uključiti članovi Udruženja ljubitelja knjige i pite ljuskuše koje je osnovano na Kanalskim ostrivima za vreme nemačke okupacije. Čitanje kao alibi, kao način da se prekrati vreme i zaboravi strašna svakodnevica jesu važne teme ovog romana o prijateljstvu, odanosti i ljubavi, ali ono najvažnije u šta nas uverava ova knjiga pisana sa nesvakidašnjim humorom i toplinom, jeste da je čitanje jedno od najvećih preimućstava i vrhunskih zadovoljstva koje sebi ne bismo smeli da uskratimo. Sva pisma koja stižu u London od članova neobičnog udruženja iz Grenzija, bilo da u njima o svom čitalačkom doživljaju svedoči Dozi Adams, ljubitelj Čarlsa Lema, bilo da o svojim čitalačkim ushitu sestrama Bronte piše Izola Pribi ili neki drugi član Udruženja, kriju u sebi tople priče koje potvrdjuju da je čitalački čas uistinu intiman čitalački čin, oličen u divnoj misli Danijela Penaka da glagol čitati ne podnosi imperativ. Ipak, razmena čitalačkih iskustava i razgovor čitalaca o pročitanom, u ovom romanu slavljeni su na poseban način kao najlepši i najneposredniji susret kojima mogu da započnu trajne i čvrste veze među ljudima... Uz sve to, knjiga Meri En Šafer i Eni Barouz jeste i jedno od onih dela koja nas podstiču na čitanje štiva o kojima je reč na njenim stranicama. Malobroji čitaoci će, sklopivši korice ovog ostvarenja, odoleti da se ne vrati delima Džejn Ostin, Senekinim Pismima prijatelju ili delima Oskara Vajlda. Nadam se da i ova preporuka, koju je ponajbolje završiti mišlju iz samog romana da knjige poseduju neki tajni nagon koji ih dovodi do savršenih čitalaca, može makar u najmanjoj meri doprineti da neki budući čitalac prepozna i odabere među brojnim drugim delima na policama knjižara ili biblioteka upravo roman o uživanju u knjigama uz pitu umešenu u oskudici. A taj ga izbor može istinski oplemeniti.

Romanticna, ali ne i sladunjva. Neverovatno duhovita. Procitala sam je sa osmehom od uva do uva. Dragulj! Ako volite engleski smisao za humor, ako volite film "Ustvari ljubav", onda je ovo knjiga za vas.

Neocekivani ocaravajuce. Za mene. Ljubitelja krvi do kolena, strave, horora trilera, akcija. Nikad je ne bih odabrala, ali kad sam je dobila, resila sam da je procitam. I procitala je u jednom dahu. Da li je moguce da vas neko preko pisama upoznaje sa licnostima, vremenom, dogadjajima. I to na tako suptilan, sarmantan, uzbudljiv nacin. Bilo je kao citanje uzbudljivog trilera. jedva sam cekala sledece pismo da saznam kako ce se prica odvijati..Jedna divna, topla a istovremeno uzbudljiva prica. Kao Agata Kristi ali izgubljena u vremenu i prostoru u bajci sadasnjosti u kojoj na kraju pobedjuje dobrota.

Ovo je tako lijep roman, pisan u epistolarnoj formi, od onih koji tjeraju na smijeh i plač, naizmjenično. Ako vas spopadne neraspoloženje, ako vas razočaraju, ako pomislite da su ljudi postali neosjetljivi, a ne samo svijet koji nastavi da se okreće uprkos svemu i tome što mislite da bi baš trebao stati na tren, a vani pada kiša, uzmite omiljeno ćebe, skuvajte čaj i uzmite ovaj roman u ruke koji će vam dušu okrijepiti poput toplog hljeba umiješenog majčinom rukom. Nema boljeg načina da provedete tmurno popodne. Peporučujem svakome.