Analiza ljubavne ili bolje reći životne priče ispričana sa muškog i ženskog stanovišta. Isti događaji su različito viđeni a donose ih naizmenično glasovi muškog i ženskog autora. Prića govori o Đovanu i Silviji. On je zaljubljen u nju, pun je planova i vizija o zajedničkoj budućnosti. Prolazi trnovit put od osećanja zaljubljenosti do osećanja praznine i spoznaje da od takve budućnosti nema ništa. S druge strane, Silvija pokušava pobeći od svoje prošlosti i izgraditi novi život. Retkima poklanja poverenje i ima potrebu da bude okrutna, da uvredi onog ko je voli. Nije se toliko zaljubila u Đovanija koliko u njegovu ljubav prema njoj, u njegove planove i vizije, na trenutak je poverovala da je moguće da se ta sreća ostvari. Ali, prošlost se vratila u jako okrutnom obliku, a povratak u rodno mesto i susreti sa poznatim ljudima prete da se stara osećanja ponovo rasplamsaju...Odlično data analiza psihičkog stanja mladog para, kako izgleda kada želiš nešto što se ne može imati...

S jedanaestim poglavljem roman se prekida na takav način, na vrhu kulminacije, da se roman može shvatiti kao prvi deo, ali i kao dovršen. Bilo bi zanimljivo pročitati i nastavak ovog romana koji je objavljen zahvaljujući Bjanki, iako drugačiji od onog koji su oboje inicijalno imali u vidu, pod naslovom Fosil.

Ovaj roman u četiri ruke, nije samo priča o mladim ljubavnicima, Đovaniju i Silviji, već, još zanimljivije, zahvaljujući iscrpnim i intrigantnim beleškama, izvodima iz dnevnika i pisama dvoje autora, u priči ljubavnika vidimo odraze ličnih drama i previranja Čezara Pavezea i Bjanke Garufi. Velika vatra iz naslova, vatra života koji je pun nesigurnosti, strasti, trpljenja, vatra je koja sve guta i čini beznačajnim smrt i rođenje i ljubav. Čini se da glavni likovi priče, kao i njihovi stvaraoci, u takvoj životnoj, intenzivnoj vatri sagorevaju svoj karakter, odluke, kreativni i ljubavni naboj. Glas Garufijeve i Pavezea jasno su oblikovani, stilski se razlikujući koliko i unutrašnji demoni koji proganjaju i oblikuju odnos njihovih književnih alter-ega Silvije i Đovanija. Zahvaljujući ovom narativnom eksperimentu, dvopolnom romanu, kako su ga u privatnoj prepisci nazivali autori, imamo dragocen uvid u proces promišljanja i nastanka romana, uz retko intiman uvid u du

Ja ovu knjigu nisam pročitao pa ne mogu da je komentarišem, ali mi je sa dve različite strane od ljudi koji jesu, rečeno da je sjajna. To je za mene najrelevantnija preporuka, i zato želim da je i ja pročitam

Priča je ovo bez patetike, ulepšavanja i suvišnih reči. Mali roman kojim je rečeno tako mnogo, koji se kratko čita, a dugo pamti. Likovi su realni, svesni sebe, ali ne i jedno druguga. Tužna ženska sudbina ispričana onako usput čini okosnicu njihovog odnosa i najjači je deo romana. Skrivena je duboko u njenom biću i njenoj prošlosti, a on nije sposoban da je prepozna. Njihovo nerazumevanje, potreba da se sakriju i ostanu svoji odraz je u ogledalu mnogih savremenih ljubavnih odnosa i zato je ovo jedna od najiskrenijih i najpotresnijih ljubavnih priča. Da li zaista shvatamo samo osobe koje volimo,ili je zbog ljubavi koja nas zaslepljuje, zapravo suprotno?