Nad stranicama „Voljene”, lebde pitanja koje sebi postavlja svaki čitalac, ma gde i ma kad živeo: Zašto? Kako je moguće? Ne nudeći konačne ni prihvatljive odgovore na ova pitanja, da bi uvela što više glasova koji svedoče o stradanju ljudi koji su izjednačeni sa domaćim životinjama, autorka ciklično menja pripovedne perspektive i jezičke registre, pri čemu pripovedanje živopisnim i jezgrovitim jezikom poprima odlike magijskog realizma. U svetlu potlačenih, natprirodno egzistira paralelno sa stvarnim: magijsko služi kao uteha, iskupljenje i način da se prežive bestijalnosti kakve može izmisliti onaj koji sebe smatra višim i od Boga.Oni kojima je oduzeto pravo na slobodu, na stranicama ovog romana se emocionalnog tereta oslobađaju pričanjem.Suočiti se sa potisnutim, kroz priču se osloboditi sećanja, osećaja krivice, jedini je način da se bol ublaži. Stoga bolni romani Toni Morison trajno menjaju svog čitaoca, čineći da se oseća užasnuto, ali i da postane bolji čove

Potresna i dirljiva priča o Seti,crnoj ženi koja se oslobodila ropstva i želela je da oseti ukus slobode. Svojoj deci je želela da obezbedi budućnost,sigurniju od njene i da oni nikada ne osete ni delić ropstva. To je poprilično težak zadatak,pogotovo ako živite u svetu belaca,kao Seta,bez ikakvog prava na normalan život. Da bi im omogućila život bez ropstva,Seta plaća skupu cenu,tako što ubija svoju kćerku po imenu Voljena. Voljenin duh se vraća u vidu male devojčice,da doživotno muči,kažnjava i podseća Setu na ono što je uradila. Čitajući ovaj briljatni roman Toni Morison,neprestano sam se pitala kolika je cena slobode i koja je stvarna vrednost ljudskog života u ovom surovom svetu u kome živimo? Preporuka.

Posle ovoga neko vreme neću čitati romane sa rasnom tematikom makar dobili sve moguće nagrade. Ovaj roman je dobio Pulicerovu više nego zasluženo. <br />Jezivo, strašno i neverovatno mi je svaki put kada čitam kako su neki „beli“ ljudi mislili da zbog boje kože mogu tolike strahote da čine „crnim“ ljudima. <br />Priča o Seti koja se jedva oslobodila ropstva i koja se toliko namučila da je poludela i želela da ubije svu svoju decu, ali ubila jednu ćerku, koja joj se ubrzo vratila kao duh u ljudskom obliku, da je muči i kažnjava. <br />Neki ljudi nemaju prava ni na jednu grešku, a istovremeno, šta god uradili, ispada pogrešno. <br />Ovo je knjiga koju možete da čitate ako podesite um da shvati kolika je sreća bila imati mogućnost da radite za takvog „belog“ gazdu, koji je voljan da dozvoli da godinama radite kako biste otkupili slobodan život svoje majke. <br />Strašno je kada shvatite da ne postoji najmanji zajednički sadržalac za sve ljude.

Ljepota i poezija naracije prodiru, i savršeno je u suprotnosti s brutalnošću radnje. Roman se vrti oko Sete: njezine borba za slobodu iz opresivnog i vrlo uznemirujućeg života koji vodi kao ropkinja, i šokantne i srceparajuće odluke koje donosi kako bi &quot;spasila&quot; svoju djecu od takvog života. Kada stranac dođe na vrata njihovi životi i od onih najbližih zauvijek će se promijeniti.

Aleksandra Ćalić

Овај роман није само прича о робовласничкој Америци и мукотрпном животу црнаца робова, већ, пре свега, прича о снази љубави и свим стварима, чак и оним незамисливим, које смо спремни да учинимо за наше вољене. Ни тежих тема, ни питкијег штива за читање јер је Морисонова са лакоћом у текст уткала мелодичност језика, симболику бројева, боја и звукова са заносним, традиционалним афричким фолклором и трибализмом. Главна јунакиња Сета приповеда своју причу наново се присећајући људског пакла у коме се родила и борила да преживи, мање вредна и од марве. Тиме се правда својој кћери - духу и себи за учињено, али право питање је: треба ли ико да се правда што тражи право да буде човек? Морисонова у Америци и данас наилази на негодовања и њено писање се карактерише као расистичко. Овај роман оставља горак укус у устима, али, истовремено, мами да му се поново враћамо. Са сваким новим читањем открива се по један нови слој значења и истина о болу и патњи који се преносе кроз генерације.