Imamo vrhunsku književnicu, tačno vrijeme i mjesto, potresnu priču inspirisanu istinitim događajima i likove koji su karakterno različiti i vode se različitim vrijednostima temeljenim na drugačijim iskustvima.<br />Guzelj Jahina nam je ispričala šta se dešavalo u Rusiji, oblast Povolžja, dvadesetih godina prošlog vijeka kada je poslije užasnog građanskog rata nastupila glad, kada su mnoga djeca postali siročići, kada je borba za opstanak i preživljavanje bilo jedino na šta su mislili.Zadatak da prevezu jedan dio djece u Samarkand dobili su komandir Dejev i komesarka Bela, kuhar, bolničar i sestre.Za Dejeva je izbor bio lak, povešće ih sve pa čak i one koje sretne usput. Bela je tu kao glas razuma i mudrosti.Put je dug, zemlja suva i hladna, tijela iscrpljena i slaba a iskušenja nemilosrdna. Svako poglavlje je novi udarac u stomak i gubitak daha,a sudbina svakog djeteta i lika je ožiljak koji će dugo peći.

<br />... ми читаоци, заправо постајемо протагонисти јер Јахина је писац убедљивог стила. Живимо њихове животе, копамо голим рукама јаме умрлима, али и славимо живот.<br />Тај преокрет из најтеже боли у радостан тренутак је равнотежа коју нам је Јахина спремила како бисмо угодно путовали.<br />И без обзира на глад, хладноћу која вас попут иглица погађа у срце ово је и путописна авантура.<br />Она нам показује и колико је прекаљени писац, јер нигде није склизнула у патетику, слаткоречивост. Сцене са децом су испричане као и све друге, борба и емоција могу бити само наши продукти.<br />И овде, чини ми се, ставља и нас на тест колико тежимо ка врлини. Доброта треба да буде циљ свима.<br />Иако нова идеологија брани Бога чини ми се да ни најтврђи не могу занемарити своје хришћанске особине.<br />Неки су их свесни, а некима је ово пут спознаје.<br />Неки од нас читалаца се не усуђују да започну путовање овим Возом, иако ја мислим да нема разлога за страх. Узеће вас под своје, али то и јесте оно што очекујемо од књиге.