Volim kada me jedno delo upućuje i na druge autore i dela, stoga sam "Vreme od voska" doživela i kao omaž pozorišnoj, književnoj, likovnoj, pa čak i filmskoj umetnosti. Sjajan roman.

Kada pročitam ovako neke knjige, zaista ne mogu da razumem ljude koji izbegavaju dela savremenih domaćih autora. Moram da priznam da mi je u početku bilo malo teško da čitam Vreme od voska, zbog stila i načina kojim autor piše. Potpuno je neobičan. Ali, kada mu se prepustite i dozvolite mu da vas uvuče u svoj svet, odmah ćete shvatiti da čitate nešto sasvim posebno.

Začuđujuće je to da ova knjiga, sve do sada, nema ni jedan jedini komentar. Stičem utisak da se kod nas teško pruža prilika nedovoljno afirmisanim literarnim glasovima. Međutim, Josimovu zaista vredi pružiti šansu. Ima sjajan osećaj za detalj, što se vidi po deskripciji, pažljiv i strpljiv je u profilisanju likova i građenju narativa, a neočekivan u završnici. Nadam se da ćemo ga čitati i u novim delima.

Roman je sjajna mešavina ljubavnog, filozofskog i čak detektivskog žanra - budući da pripovedač pokušava da pronikne u istinu o tri za njega značajne smrti - smrt svog oca, supruge i ljubavnice. Kako bi pokušao da razume šta se zapravo desilo i da li je reč o samoubistvima, pripovedač se nalazi na putovanju kroz vlastito sećanje. On traga za odgovorima u prošlosti i sadašnjosti uz mnoštvo digresija, pa vam preporučujem da se naoružate pažnjom i koncentacijom prilikom čitanja ovog romana, a jemčim vam da će vam se to čitanje isplatiti.