Čovek zaista rođen ispred svog vremena. Rodonačelnik religije, zapravo pre humanističkog pravca čiji plodovi nisu zreli za konzumaciju čak ni u modernom društvu 21. veka. Toliko je Manijeva vizija otišla daleko da je pitanje da li će uopšte biti moguće da se realizuje? Čovek ispred sistema, ljudskost ispred pohlepe, moći i vlasti, jednakost kasta, polova, veroispovesti. U današnjem dobu obeleženom religijskim i socijalnim sukobima taj krik iz Vavilona pre mnogo vekova danas ima gotovo proročku simboliku. Nije ni čudo što je postao žrtva progona. Maluf je napisao divan roman vredan pažnje, roman prepun istorije, poučnih citata i nade da će ljudski rod mozda jednog dana iz Manijeve poruke izvući nit koja bi mogla da skine okove koje nas sve čine robovima. "Pitam se ponekad, da li religije nadahnjuje gospodar Mraka, sa jednim ciljem da unakazi Božji lik?"

Manijeva sudbina ne razlikuje se od sudbine svih onih ljudi koji su imali viziju sveta bez mržnje, ratova i razlika. Misija mu je bila da čovek u sebi pronađe svetlo koje nosi. To svetlo je deo Tvorca, a on je jedan, isti za sve. I mrak je deo koji nosimo u sebi, ali to je sve normalno i prirodno, kao i borba koja se vodi između njih po zakonima Univerzuma. Ti zakoni su isti za sve, pokušavao je Mani da pokaže. Za Svemir ne postoje kaste, vladari, religije,... Amin Maluf je pisac koji je stručnjak za ovakve teme. Tako ih lepo razradi da ne dozvoljava odlaganje romana. I, ma koliko tužna bila sudbina njegovih junaka, uvek ostavlja prostor za razmišljanje i sumnju. Jer, ko smo mi da posmatramo tu sudbinu kao tužnu? Oni su hodali ovim svetom, uživali u lepoti, propovedali ljubav i harmoniju i na kraju završili svoj život na ovaj ili onaj način. Nisu zavisili ni od čega - bili su slobodni... Ne smemo napustiti mudrace. "Onda će svet ostati sam, i patiće zbog svoje samoće", kaže Mani...