Do 20%

Žabe

Mo Jen

Drama / Nagrađene knjige

Žabe

Mo Jen

4.0Prosecna ocena je 4.0 od 5

(4 recenzija)Ostavi Komentar

O knjizi

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012. Mo Jenov roman Žabe, objavljen 2009. godine, dotiče najbolnija mesta u duši kineskog naroda u XX veku, i umnogome proširuje dosadašnje predstave romanesknog književnog izraza. Protkan živopisnim i dirljivim pojedinostima, ovaj roman u epistolarnoj formi, introspekcijom, progovara o „istorija rađanja“ u modernoj Kini u periodu od šezdeset godina i posvećen je desetinama hiljada ljudi koji su u ovoj zemlji na svojoj koži osetili politiku planskog rađanja. Kroz život glavne junakinje, seoske babice, koja je više od pola veka pomagala ženama da pobace, pisac sučeljava tradicionalna shvatanja i moderan pristup ovoj i danas osetljivoj temi u Kini. Istovremeno, Mo Jen razgolićuje uskogrud i protivrečan duhovni svet kineskih intelektualaca, oličen u karakteru Punoglavca, naratora i dramskog pisca koji se dopisuje sa svojim japanskim kolegom Sugitanijem... Kroz dovitljivu igru reči u naslovu, koja na kineskom asocira istovremeno na dete, na ime kineske boginje koja je stvorila ljudski rod i na neprivlačnu barsku životinju, Mo Jen diskretno i duhovito raskrinkava komunistički režim u svojoj zemlji. Roman Žabe je nagrađen nagradom „Mao Dun“, najvišom nagradom za književno stvaralaštvo u Kini. „Složena simbolička struktura ovog dela u prvi plan ističe potrebu da se život preusmeri u sagasnosti sa osnovnim ljudskim pravima i pripadnosti ljudskoj zajednici, da se odlučno zaštiti od političke iskvarenosti i moralnog propadanja.“ – Jinde Žang, Kineske perspektive

Detalji o proizvodu

Žanrovi:Drama, Nagrađene knjige

Format:13x20 cm

Broj strana:517

Pismo:Latinica

Povez:Mek

Godina izdanja:10. oktobar 2013.

ISBN:978-86-521-1305-7

Prevodilac:Ana Jovanović

Komentari (4)

Prosečna Ocena

4.00

20. 12. 2025.

Žabe, taj predivni naziv, koji, da nije negde suptilno objašnjen, a za one malo radoznalije, malo više i istražen, ne bi dobio epitet ''predivni''.<br /> Jer, reč Žabe, na kineskom napisano izgleda kao reč za Dečiji plač, razlika je samo u intonaciji pri izgovoru. Žabe u kineskom svetu predstavljaju reinkarnaciju ali i plodnost. Izuzetno vešto biran naziv koji doslovno može objasniti celu ovu knjigu u par povezanih definicija. <br /> To je jedna od stvari koja me je oduševila u ovom delu, zato što osim pripovedanja povezujemo i jaku simboliku i možemo o ovoj knjizi raspravljati nadugo i naširoko. Ona je inspirativna, nagoni na razmišljanje, čupa vam srce iz grudi pa ga tamo vraća, zavarava vas komedijom, zamaskirava tugu alegorijom i gradacijom ; Nudi vam pregršt lica i ljudskih sudbina, a sve njih povezuje jedna doktorka, kasnije članica komunističke partije, čuvena tetka Vu.<br /> Ova knjiga je oplemenila i potpuno osvestila neki moj pogled na samu Kinu i njenu zaostavštinu.

20. 12. 2025.

Maova "crvena" Kina, druga polovina XX veka. Severoistočni Gaomi jeste komuna u kojoj Van Srčana, među narodom poznatija kao tetka, sprovodi politiku planiranog rađanja. Njen put je istinski trnovit. Od hvaljene i voljene doktorice koja je na svet donela preko dve hiljade beba, do omražene i turobne članice društva koja primorava žene na abortuse i upotrebu kontracepcije. Sve ovo posmatra i živi njen nećak Van Stopalan, poznatiji pod pseudonimom Punoglavac, po zanimanju vojno lice, a sada pisac dramskih tekstova. Tetkin život ga inspiriše, a kreketanje žaba sluša i zna, ovu dramu mora napisati, jer ona će pokazati istinu onakva kakva zaista jeste.<br /> Mo Jen je kroz roman Žabe, predstavio dvedesetovekovnu socijalističku Kinu, njene zakone i ideje na polju uređivanja društva, osnivanja porodica i jačanja zdravstvenog sistema. U naslovu je smestio žabe, životinje čiji izgovor na kineskom "va" jeste isti za reč "beba". Jednostavnim i pitkim pripovedanjem, prikazuje sve patnje jednog naroda.

20. 12. 2025.

Knjiga koja ostavlja dubok utisak. Upoznaje nas sa mentalitetom Kine iz prve ruke. Na momente surova, kao i druge Jenove knjige, ali pre svega vrhunski kvaliet pisanja. Preporučujem knjige ovog pisca pravim poznavaocima književnosti.

Jovan Marković

20. 12. 2025.

Odlično štivo! Duhovito, ponekad ironično, sa uspjelim igrama riječima... likovi su ponekad preuveličani, kako bi se istaklo ono što je bitno.

Prikazi (9)

15. 9. 2017.

Prikaz romana „Žabe‟ Mo Jena, kineskog dobitnika Nobelove nagrade

27. 2. 2015.

Mo Jen, dobitnik Nobelove nagrade: „Kriv sam“

25. 2. 2015.

Sjaj i beda kineskog naroda

15. 1. 2015.

Nagrada za najčitaniju knjigu Laguni za roman „Žabe“

23. 12. 2014.

Romani Mo Jena: Hronike kineske istorije

29. 4. 2014.

Još jedno priznanje prevodu romana „Žabe“ nobelovca Mo Jena

2. 4. 2014.

Ani Jovanović nagrada „Ljubiša Rajić“ za prevod romana „Žabe“

31. 10. 2013.

„Žabe“ – roman koji duhovito raskrinkava režim i politiku rađanja u Kini

10. 10. 2013.

Noviteti u Laguni u susret Sajmu knjiga u Beogradu

Do 20%

Cena:

1.299,00RSD

Ovaj artikal trenutno nije dostupan.

Besplatna dostava za porudžbine iznad 3.000 RSD

Mo Jen

Pravo ime Mo Jena je Guan Moje, a književni pseudonim na kineskom znači „onaj koji ne govori“. Rođen je 1955. u seljačkoj porodici. Roditelji su ga, iz predostrožnosti, naučili da ne govori kada je van kuće. Zbog toga je izabrao ovakav pseudonim, Mo Jen, „onaj koji ne govori“. Tokom Kulturne revolucije, 1966. godine, dobio je etiketu „nepoželjnog elementa“ i zbog toga je izbačen iz škole. Njegova porodica je u to doba živela vrlo teško i siromašno. Radio je u fabrici, a 1976. je ušao u Narodnu oslobodilačku vojsku, a onda se učlanio i u Komunističku partiju. Mo Jen je diplomirao na Vojnoj akademiji umetnosti i književnosti 1986, a zatim i na Pekinškom univerzitetu. Njegovo seljačko poreklo i obrazovanje u vojnim okvirima, prilično odudaraju od obrazovanja koje su stekli drugi pisci nadojeni klasičnom književnošću. Godine 1981. je objavio svoju prvu novelu, Kiša pada na prolećno veče i uzeo pseudonim. Kritika je odmah toplo dočekala njegov prvenac, ali se proslavio romanom Crveni sirak koji je pretočen u film 1986. Mo Jen je dao ostavku u vojnoj službi 1999. gde je do tada radio u odeljenju za kulturu. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2012. godine sa obrazloženjem da sa „fantastikom spaja fikciju, istoriju i savremeni trenutak“.

Više o Autoru