Kako posle ovakve knjige doći sebi? Ovako maestralno napisana priča skoro nije prevedena kod nas. Svaka čast gospodinu Marojeviću na sjajnom prevodu, koji je učinio čitanje jos pitkijim i suštastvenijim. Ana Marija Matute prevazišla je moja ocekivanja od jedne srednjevekovne fikcije sa elementima bajki. Keirala je likove kakvih nećete moci da se okanete danima, pa i duže i svet koji vam se uvlači pod kožu toliko da počinjete da dišete u njemu. Zaista, ovo delo je zapostavljeno, iz nekog razloga, od strane izdavača, i nazalost rasprodato...

Zorana Mitrović

Ovo je bajka. Klasična bajka. O kraljevima, princezama, vračevima i duhovima. O ratovima, ubistvima, mržnji i zavisti. Ne verujem da mogu da opišem koliko sam uživao u knjigama. Dani provedeni na poljima i dvoru ove tužne zemlje su me terali da se osamim i zaboravim na svoj svet, ovaj u kome živim, ovaj koji je još tužniji od Guduovog. Stopio sam se u melanholične obrise kraljevine i pustio da me reka vina, krvi i suza nosi ka svom kraju. Tako se odjednom taj kraj i isprečio. Prerano, nakon nekoliko stotina stranica. Nakon hiljada reči i milion osećanja. Tako je valjda moralo, sve ima svoj kraj. I eto me sada ponovo ovde, na javi. Barem ću ovde biti do sledećeg čitanja.