Мислимо да смо своји,а нисмо ни свесни своје несвести,да смо у машини која од нас може да направи кобасицу у четири димензије!!!Сувишно је да се каже да је материја књиге више него корисна,а још баналније, да би је требало прочитати.Више се не поставља питање ДА ЛИ,него,КАДА ЋЕ роботи да нас воде на узици!? Мало смо се заиграли,миц по миц,па направисмо себи команданта , боље рећи , овна предводника без клепетуше који ће да се залети , удари нас главом и докрајчи роговима онда кад се најмање надамо.Наравно,мучки,с леђа! Олакшати живот,слажем се,али бојим се да је људски мозак мало тупав да предвиди и спречи неке ствари,а у исто време довољно кадар да некоме намерно учини зло!При получистој свести и са трећином здраве памети!

Na priče o algoritmima i pozitivnim i negativnim stranama veštačke inteligencije prvi put sam se susreo čitajući Hararijev Homo Deus. Međutim, kod njega je samo jedan mali deo posvećen ovoj tematici. Frajeva joj posvećuje pažnju u celoj knjizi. Zaista je zapanjujuće do kakvih su rezultata došli naučnici. Iako je većina ovih stvari još uvek daleko od naših života, moram priznati da me cela ta priča pomalo plaši. Zapravo, smatram da je nedopustivo da čovek u većini zanimanja i profesija bude zamenjen mašinom. Premda su greške kod mašina svedene na minimum, još uvek je mesto onome koji oseća bol i sreću nezamenljivo.

Tečno i jasno napisana knjiga doprinosi tome da nije teško pratiti logiku autorke po kojoj veštačka inteligencija ne predstavlja pretnju po ljudski rod ukoliko je upotrebljavamo mudro - ne da daje konačne odgovore, već više podobnih alternativa korisnih za rešenje problema. Konačnu odluku o samom rešenju treba prepustiti čoveku. Saznaćete u ovoj knjizi na koji način su algoritmi naši najbolji prijatelji, ali mogu postati i naši najljući neprijatelji, ako budu pisani tako da daju glavnu i poslednju reč. Zaista sam uživala u velikom broju interesantnih primera koje autorka iznosi u ovoj knjizi. Preporučila bih je svima, jer i oni koje ova tema ne zanima, treba da znaju više o svetu u kome živimo i u kome će živeti njihova deca.

Knjige koje se bave ovom problematikom nisu baš česte kod nas a pitanje je vrlo aktuelno i sve će nas se više ticati u godinama koje dolaze. Vredi se zamisliti nad pročitanim, jer algoritmi već imaju značajan uticaj u visokotehnološkom svetu današnjice sa tendencijom mnogo većeg upliva u budućnosti. Ovo štivo je podeljeno na nekoliko poglavlja koja su sva zanimljiva na svoj način, ali je meni najinteresantnije ono o primeni algoritama u automobilima budućnosti (samovozeći automobili).

Ljudske greške su česte, svi mi grešimo. Međutim, šta ako postoji način da umanjimo greške? Dovoljno je samo da primenimo već postojeće algoritme. U kojoj meri su algoritmi deo našeg života? U kojoj meri se možemo pouzdati u mašine? Ko bi trebao da bude prioritet automobilu bez vozača: putnik ili dete koje će možda pregaziti? Veoma interesantna, dugo me je ostavila zamišljenog.