Nikolas Sparks je majstor svog zanata i on i te kako dobro zna da napiše neku životnu priču, a ova je jedna od njih. Suočavanje sa usponima i padovima, porodični problemi, održavanje veze na daljinu, može da dotakne samo osobe koje su se susrele sa takvim iskušenjima. Zemlja snova ima dušu.

Desi se ponekad da se kockice savršeno poklope, da nešto klikne i da vam se učini da nekog oduvek znate – jer diše i misli isto ka vi. Kolbi i Morgan su se slučajno sreli, on je svirao i pevao u nekom klubu na plaži, ona je bila gošća. On je siromašan farmer koji ume i voli da komponuje, svira i peva, ona je bogataška kći, završila je studije operskog pevanja i ima dara za muziku. Spojila ih je baš ta ljubav prema muzici i zavoleli su se. Zajedno mogu više i bolje, da sviraju, pevaju, komponuju. Imali su osećaj kao da se oduvek znaju, samo su se jako dugo tražili. Ali, da li je to obična letnja avantura ili nešto više? Kolbi je uz Morgan shvatio da život nije samo rad na farmi, briga za sestru i tetku nego i rad na sebi i za sebe kako bi postao čovek kakav želi da bude. Za njih oboje, muzika je sredstvo povezivanja koje nadilazi jedinke, nešto što i drugima donosi radost. A oni žele samo da zajedno pišu pesme, grade zajednički život i uživaju u njemu...Nežna i romantična priča...

Radujem se svakoj njegovoj novoj knjizi, tako je bilo i ovoga puta, obzirom da je trenutno u pitanju najnovija knjiga autora. Sparks je majstor žanra a ova knjiga je pravi pečat i ako čitate druge njegove knjige, verovatno će tako biti i ovog puta. Bez obzira na to, ne znam može li se uopšteno nazvati nekom njegovom tipičnom knjigom, ali je svakako odličan roman pun dramatičnih momenata. Zainteresovanost za priču je prisutna tokom celokupnog čitanja i to je, u krajnjem slučaju, ono što je i najvažnije. Brzo se čita i može se reći da je dosta relaksirajuće štivo u pitanju. ,,No svejedno moram da priznam da mi se ovde sviđa. Formalno sam došao radi posla, ali u suštini je ovo više odmor. Tri nedelje svirki, četiri puta nedeljno, u plažnom baru Bobi T. , ali nastupi traju svega po nekoliko sati, što će reći da imam u obilju vremena da idem na trčanje, da sedim na suncu i u načelu da ne radim baš ništa. Mogao bi se čovek navići na ovakav život. \"

Posle nekoliko, što bi se reklo, sušnih godina i par knjiga, čini se, tek odrađenih kao ugovorna obaveza, napokon je Sparks ovom knjigom zablistao prepoznatljivim sjajem. Vodeći nas istovremeno kroz dve nepovezane priče, pričajući ih svojim prepoznatljivim, jednostavnim a lepim, pitkim stilom, budeći kod čitaoca radoznalost i želju za čitanjem bez prekida od početka do kraja, Sparks je pokazao da nije slučajno autor dvadesetak bestselera pretočenih u gledane filmove. Dopustila bih sebi da primetim da mu se, nakon razvoda, napokon vratila inspiracija, koju prepoznah u prva dva poglavlja njegove Zahvalnosti na kraju knjige.<br />Obradovana navedenim - od srca preporučujem ovu knjigu, pre svega onima koji su Sparksa voleli, pa su se onda malo razočarali - zavolećete ga ponovo. Sigurno.