Roman sam doživela kao otrežnjenje. Kao budjenje. Kao miris izazova. Kao suočavanje sa godinama. Kao uljuljkivanje. Kao proleće i jesen. Kao vrelo i hladno. Kao san i javu. Kao ljubav i samoću. Kao sve i ništa. Crni šešir podsetnik i najlepša haljina za početak. I najveće ljubavi su prolazne. Dijalektika. Dalje se crta i piše. I dalje naslikati sunce. Na svilenim jastucima i praznim aerodromima, samo je put naš. Prospimo zrnevlje i nahranimo gladnu pticu. Uvek te negde čeka. Da bi stigao, moraš krenuti. Kada te ne bude, tada je kraj. A do tada, postoji put. Uvek. Definitivno, knjiga sa porukom. Preporučujem.

Kako početi ispočetka kad ostaneš sam? Kako izbrisati sećanja na život satkan od snova i strasti? Julija je volela, živela i proživela. Pokojni suprug je bio njen život, a ona njegova muza i njegova ljubav. Svojim vajarskim delima je ovekovečio lepotu njenog tela. Znala je da se mora izvući iz slike ideala koji je on stvorio. Suprotstavila se učmalim mišljenjima malograđanske sredine da udovica treba ostatak života posvetiti uspomeni na pokojnog muža. Ni mlada ni stara, bila je prepuna ljubavi koju sada nije imala kome da pruži. Morala je da sledi svoje srce i svoje snove. Usamljena i uplašena, glumila je da je jaka, grešila je ali i sretala prave ljude. Bilo joj je potrebno da nađe spokoj i novu ljubav, da se ponovo ostvari kao žena, ali i kao majka i umetnica, da odbaci tugu i crni udovički šešir, da jednostavno nastavi dalje. Izabrala je da bude obična i neasvršena jer upravo ta nesavršenost pokreće život...Izuzetna životna priča, lepo ispričana, tema o kojoj se retko govori.

Henrijeta Hamza

Sjajna knjiga, puna emocija!!! Za svaku preporuku!