Autorkin stil pisanja, koji je lak za čitanje, jasnim rečenicama omogućava apsolutnu pažnju čitaoca od početka do kraja. Zvuči kao opis prosečnog zanimljivog romana, ali zapravo se radi o jedinstvenom stilu Nacuko Imamure koji ima poseban zvuk i ukus. Inače, sŠama radnja je uskraćena za osnovne principe klasičnog literarnog dela: uvod postoji i na dobar način uvlači čitaoca u priču, međutim, izostavljanje podataka o glavnim likovima navodi da iščekujemo iste do kraja. Zaplet, kulminacija i peripetija se nekako spajaju u drugoj polovini knjige a rasplet nedostaje.<br />Dva glavna književna lika, su za mene na do sada još uvek neviđen način, bila oličenje usamljenosti, lične neispunjenosti, enigme i opšte melanholije koji ne ostavlja čitaoca ravnodušnim.<br />Ovo delo je svojim književno-umetničkim stilom zanimljiv izvor mnogih psiholoških i životnih problematika, koje, ostavši bez razjašnjenog uzroka, ostaju samo kao materijal za beskrajne psihoanalitičke diskusije, razmene mišljenja,

Svi smo mi potajno ljubomorni na nekoga koje je uspešniji od nas. Žena u Ljubičastoj suknji svaki dan jede kiflice<br />Žena u Ljubičastoj suknji svaki dan sedi na jednoj od tril klupe u parku<br />Žena u Ljubičastoj suknji ide s vremena na vreme na posao<br />Svi zavide Ženi u Ljubičastoj suknji na svemu što ima pa i ona Žena u Žutom Kardiganu. <br />Nesvesno Žena u Ljubičastoj suknji zapošljava se u firmu Žene u Žutom Kardiganu. Tada počinju prvi tračevi, nagadjanja, ali i ljubavne veze Žene u Ljubičastoj suknji sa šefom. Tako je od osobe koja nije znala šta da radi i kako da se ponaša, Žena u Ljubičastoj suknji postala šefova ljubavnica. Sve to je prekinuo tragični događaj koji je konačno upoznao ove dve žene.<br />Čudna, na momente neobična priča o životu Žene u Ljubičastoj suknji koju svi prate. Samim svojim prisustvom ona izaziva divljenje. Ni sama nije svesna da iza sebe ima Ženu u Žutom Kardiganu koja je prati, i iz potaje pokušava da utiče na njen život. Želala bi svima da preporučim ovaj kratki roman