Sam početak ove vanvremenske priče je pesma o Zoni Zamfirovoj, koju pevuši šegrt Pote u Manetovoj kujundžinici: to je pesma koju je svako \"znao i pevušio, i ženjeni i neženjeni, i mladi čapkuni i stari dilberi\". Pesma je opšte poznata, posvećena Zoni Zamfirovoj, bogatoj mezimici, ćerki uglednog Hadži Zamfira. Za ovu priču Sremca je, kako kažu, inspirisao istinit događaj koji se zbio u Prištini krajem 19. veka a koju mu je prepričao Nušić. Bajkovita i sveprisutna priča onog vremena o Zoni i za nju nepriličnom kujundžiji Manetu, ispričana je zavodljivim staroniškim dijalektom, izvanredno ukomponovana tako da objedinjuje magiju ljubavne priče i erotsku suptilnost. Zanimljivim jezikom i dosetkama prepričano je čaršijsko ogovaranje u neka drugačija vremena, kada je tradicija bila mnogo važnija od ljubavi i kada se itekako gledalo na to ko iz kakve kuće potiče. Roman Zona Zamfirova je svedočanstvo života ljudi jednog doba u kojem se skladno prepliću realizam, humor i lirika. Preporuka

Ова прича враћа нас у време старог тек ослобођеног Ниша, града у којем калдрмисаним улицама доминирају занатске радње и кафане. За лепу Зону, најмлађу ћерку угледног хаџи Замфира и сиромашног кујунџију Манета данас су сигурно сви чули.<br />Њеној заљубљености у Манета на путу стоји низ препрека посебно сагледаних кроз велике социјалне, али и многе друге разлике. Међутим, бројне трзалице и необичан сплет околности разбили су све баријере и двоје младих зближили доказавши да љубав заиста нема границе.<br />Беспрекорно дочаравши типичан и поприлично специфичан менталитет југа Србије, Стеван Сремац је написао прелепу љубавну причу за све генерације, а могло би се рећи и више од тога. Посебан значај књизи дају дијалози јер су писани призренско-тимочким дијалектом, па се приликом читања сусрећемо са веома необичним изразима које раније нисмо имали прилике чути.<br />Без обзира да ли је реч о роману или приповеци јасно је да \"Зона Замфирова\" представља класик домаће књижевности од изузетно велике вредности!

Svi znamo priču o niškoj lepotici Zoni Zamfirovoj. Ono po čemu se ovo delo izdvaja u odnosu na mnoga druga, uz zapažen južnjački humor jeste i činjenica da se do dana današnjih nije tačno utvrdilo gde je Sremac našao inspiraciju za ovo maestralno delo. Jedino što se, gotovo sigurno zna jeste da je Zona zaista i postojala. Da li je Sremac u jedno od svojih najpoznatijih dela pretočio priču o jednom istinitom događaju koji se odigrao u Prištini krajem 19. veka i koju je čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini, gde se družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem trinaestoro dece, među kojima je bila Jevrosima, iz milošte zvana Zona; ili priču o trgovcu Gavrilu Ganetu Jovanoviću i njegovoj prelepoj ženi Zojici (Zojče), kćerki niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića, još uvek nije utvrđeno. U svakom slučaju, pohvala za Lagunu za izdanje, tvrd povez, ćirilica i sjajne korice!

Радомиир Теодосијевић

Iako priča o vremenu i ljudima iz jedne davne epohe, iako je priča smeštena u okrilje starog Niša, ona deluje razigrano i vedro. Knjiga suštinski priča o jednom teškom sociološkom problemu ali pošto pravda na kraju pobedi, čitalac bude prilično relaksiran. Ovo je večni sukob između bogatih i siromašnih, između prave ljubavi i ljubavi iz interesa koju nameću društvene okolnosti. Pravda je, naravno, u tome što prava ljubav pobedi.

Još jedan klasik srpske književnosti. Drago mi je da se Laguna odlučila za izdavanje ovakve edicije, pohvala za tvrd povez, ali i pristupačnu cenu. Nadam se da će biti dosta naslova u ovoj ediciji, svakako, naša književnost je bogata.