Za vreme korišćenja bilo koje stranice na našem web-sajtu, kompanija Laguna d.o.o. može da sačuva određene informacije na korisnikov uređaj putem "kolačića" (engleski "cookies"). Više o kolačićima
Izdavačka kuća Laguna i mnogi njeni pisci učestvuju na ovogodišnjoj regionalnoj književnoj konferenciji „Book Talk“, koja se u petak 27. septembra peti put održava u Novom Sadu.Konferencija „Book Talk“ okuplja najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu, a baš kao i prethodnih godina i ovoga puta će biti mnogo zanimljivih tema i književnih diskusija.
U galeriji Matice srpske u 10 sati počinje prvi panel „630 godina od Kosovskog boja, 30 godina od Gazimestana: Šta je danas najskuplja srpska reč“, gde učestvuje i Lagunin pisac Luka Mičeta.
Naredni panel počinje u 11 sati i 30 minuta, a tema je Sajam knjiga. Na panelu „Idemo li na Sajam ili na vašar knjiga – O Sajmu što je nekada bio, a šta je danas?“ učestvuje i direktor izdavačke kuće Laguna Dejan Papić.
U 15 sati i 15 minuta počinje razgovor „1 na 1“, u kojem će svoja književna mišljenja ukrstiti pisci Marko Šelić Marčelo i Rumena Bužarovska.
Nakon njihovog razgovora, u 16 sati počinje panel „Kaži mi, šta je bolje knjiga ili film: Kako junaci sa papira žive na celuloidnim trakama“. Učesnici panela su i Lagunini autori Jelena Bačić Alimpić, Vladislava Vojnović i Rajko Grlić, a moderatorka je Nevena Milojević, foreign rights menadžer u Laguni.
U 17 sati i 30 minuta počinje panel „Šta ćeš biti kad porasteš: Pisac ili kopirajter?“ O piscima u advertajzingu, reklamnim kampanjama i sloganima govoriće, između ostalih, i pisac Nenad Novak Stefanović.
Panel „Da li reč od olova stvarno može da ubije? – O patnjama, progonima i ponekoj robiji. Gde su danas disidenti?“ počinje sat vremena kasnije. U ovoj diskusiji učestvuju i pisci Svetlana Slapšak i Slobodan Vladušić.
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog takođe je tog dana mesto zbivanja zanimljivih panela. Od 11 sati i 30 minuta možete prisustvovati priči o rok kulturi i rokerima u 21. veku. Na panelu „50 godina od Vudstoka“ učestvuju i Lagunini autori Branko Rosić i Muharem Bazdulj.
Autorka Mirjana Đurđević učestvuje na panelu „Kako pisci pišu: Male tajne velikih majstora“, koji počinje u 12 sati i 30 minuta, a Snežana Radojičić će učestvovati u razgovoru o književnosti inspirisanoj putovanjima, koji počinje sat vremena kasnije.
Svetlana Slapšak (1948, Beograd), klasičnu gimnaziju završila je u Beogradu, gde je diplomirala, magistirala i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Bila je jedna od troje urednika satiričnog časopisa studenata Filozofskoga fakulteta u Beogradu Frontisterion, koji je zabranjen i uništen već sa prvim brojem, 1970. Pasoš oduzet od 1968. do 1973, pa ponovo 1975–1976. i 1988–1989. Saslušavana, praćena i pretučena od strane policije i tajnih službi. Dobila je univerzitetsku stipendiju kao najbolji diplomant Univerziteta u Beogradu 1971. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu 1972–1988. Optužena u sudskom procesu posle denuncijacije iz Instituta, izgubila službu posle internog samoupravnog suđenja organizovanog u Institutu, na sudu oslobođena svake krivice (1988). Predsednica Odbora za slobodu izražavanja Udruženja književnika Srbije 1986–1989, sastavila i izdala preko pedeset peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila je članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, državljanstvo dobila 1993, posle mnogih napada i kleveta u slovenačkim medijima.
Sa mužem Božidarom vodila mirovne akcije od 1986. i za vreme rata pružila gostoprimstvo bosanskim i hrvatskim izbeglicama, organizovala sa njima letnju školu za bosanske izbeglice-tinejdžere (1993), koja se zbog velikog zanimanja od prvobitne tri nedelje produžila na četiri meseca. Nekoliko polaznika se zatim upisalo na univerzitete u Sloveniji. Izbačena iz UKS-a 1996, kako je navedeno – zbog negativnih kritika dela Dobrice Ćosića. Sastavila knjigu o dečjim pravima na bosansko-srpsko-hrvatsko-crnogorskom i na slovenačkom, koja je razdeljena svim osnovnim školama i centrima za izbeglice u Sloveniji. Knjiga je prevedena na romski jezik 2006.
Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005.
Predavala na mnogim jugoslovenskim, evropskim i američkim univerzitetima. Redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (od 2003), koordinator studijskih programa na ISH-u (Institutum Studiorum Humanitatis), postdiplomskog fakulteta za humanistiku u Ljubljani (od 1997), dekanka ISH-a (2003–2013). Penzionisana 2014. Na Filozofskom fakultetu u Ljubljani je predavala srpsku i hrvatsku književnost (1985–1992) na slavistici i Balkanske žene (1995–2012) na sociologiji kulture. Glavna urednica časopisa ProFemina u Beogradu od 1994. Direktorka Srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš“ u Ljubljani (2009–2013), umetnička direktorka SKC „Danilo Kiš“ od 2013, direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani (2009).
Nagrade: „Miloš Crnjanski“ za knjigu eseja 1990; American PEN Freedom of Expression Award 1993; Helsinki Watch Award 2000; Helen Award, Montreal, 2001; Nagrada „Mirko Kovač“ za knjigu eseja 2014.
Objavila (napisala i/ili uredila) preko šezdeset knjiga i zbornika, preko četiristo studija (lingvistika, antičke studije, komparativna književnost, balkanologija, studije roda), preko hiljadu petsto eseja, jedan roman, dve drame, libreto, nekoliko komada za Karađoz – pozorište senki, koje je uvela u Sloveniju, prevode sa grčkoga, novogrčkoga, latinskoga, francuskoga, engleskoga i slovenačkoga. Pisala je kolumne u Književnoj reči, Teleksu, Vremenu, Nezavisnom i drugim časopisima, kao i na portalu Peščanik. U mariborskom Večeru piše rubriku jednom nedeljno već osamnaest godina. Novije knjige: Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov, Ljubljana, Narodna galerija, 2011; Mikra theatrika: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (Knjižnica Mestnega gledališča ljubljanskega, zv. 156), Ljubljana, 2012; Zelje in spolnost: iz zgodovinske antropologije hrane, Beletrina, Ljubljana, 2013; Antička miturgija: žene, XX vek, Beograd, 2013; Leteći pilav: antropološki eseji o hrani, XX vek, Beograd, 2014; Kuhinja z razgledom, Goga, Novo Mesto, 2016, Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti, Prosvjeta, Sarajevo, 2016.
Za roman Ravnoteža (Laguna) dobila je Vitalovu nagradu za 2016. godinu, a 2017. dobila je Nagradu mira ženskog odbora slovenačkog PEN-a. Godine 2018. objavila je roman Škola za delikatne ljubavnike.
Foto: Iztok Dimc
Postanite član Laguna Kluba čitalaca i uživajte u benefitima!
Gift program od 10%, popusti do 30%, a specijalni rođendanski popust čak 40%!
E-mail adresa je obavezna
Da biste osigurali da su vaši podaci o nalogu ažurirani, molimo vas da potvrdite e-mail adresu koju želite da koristite za prijavu i obaveštenja o nalogu.
